Српски књижевни гласник

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 949

терпретација добила озбиљност која приличи интелигентним уметницима и добрим певачима.

Мушки хор је јачи од мешовитога. Зато што је зрелији. Деца, мали сопрани и алтови, види се да још уче и још незнају све из области основних појмова музике, и нису још доста солфеђирала. Али морам констатовати да оно лепо фалзетирање у „Достоино“ и добро држање у „Тебе одђилшцагол“ показују да су та деца већ добила добру основу и да ће од њих постати окретни певачи.

Има два разлога која доприносе успешном раду овога хора. Први је: добар наставник и диригент — Г. Зорко је ове вечери показао све своје лепе способности у оба правца. Други је: што је настава певања у Богословији обавезан предмет. Ко зна са каквим се све тешкоћама боре наставници вештина у нашим средњим школама да бар приближно одговоре захтевима чак и овога штурог и безначајног програма који је прописан за наставу вештина у средњим школама, тај тек може да осети како је плодно земљиште за рад Богословија Св Саве. И вредни наставник те школе Г. Јован Зорко ниједнога тренутка није пропустио да се користи свима могућностима које му стоје на расположењу, да задовољи и себе и оне који очекују резултате и у овоме правцу од једне наше просветне установе. ИМ ја сам се радовао и његовом успеху и успеху његових ђака.

Зашто није овако и у гимназијама 2

Ово је врло важно питање о коме је већ крајње време повести јавну дискусију и потрудити се наћи му одговора.

И добар повод за јавну реч о тој ствари је баш овај лепи концерат богослова. Како је пријатан утисак оставило њихово неизвештачено певање; а како су, врло чести непријатни доживљаји и за наставника музике у гимназији и за публику после каквог неуспелог гимназијског концерта. А ја се не сећам да је и један до сада био добар и задовољио кога. Све је то само зато што о певању у гимназији нико не води рачуна. На жалост,