Српски књижевни гласник

по АДЕ а и У ЈУ леђа а

958 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

врло пажљиво и врло критички, приредио је Г. Др. Драгутин Прохаска, професор реалне гимназије у Загребу. После саме песме иде исцрпан и зналачки коментар о значају овог најбољег епа целе наше књижевности, о постанку, циљу и облику песме, о досадашњим његовим издањима и преводима. На крају књиге је речник мање познатих речи. Ово је до сада најбоље издање „Смрт Смаил-аге Ченгића“, и добро ће доћи не само учени. цима, којима је у првом рад намењено, но и сваком образованом Србину и Хрвату.

Славни Мажуранићев спев до сада је издаван 15 пута, 9 пута латиницом (године 1846, 1857, 1862, 1876, 1883, 1891, 1895, 1898, 1905), и ћирилицом 6 пута (1853, 1858, 1859, 1885, 1899, 1911). „Горски Вијенац“ и „Смрт Смаил-аге Ченгића“ су књиге које су подједнако читане у оба дела нашега народа, и најјаче су манифестације српско-хрватског књижевног јединства. „Смрт Смаил-аге Ченгића“ до сада је преведена на осам језика: на руски 2 пута (2, 1877); на чешки (1860), на словачки (1898); на пољски 2 пута (1872, 1896); на талијански 2 пута (1869, 1877); на немачки 2 пута (1864, 1874) на шведски И и на мађарски (1896).

„НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА И СРБА“. Значајан чланак Г. Др. Матије Мурка, професор Университета у Грацу, изилази у целини, са свом аргументацијом и објашњавањима, у овој свесци „Српског Књижевног Гласника“. У „Српско-Хрватском Алманах за годину 1911“ изишао је само извод из тога чланка, главне идеје и закључак.

ДРУШТВА И УСТАНОВА.

Народни МузЕЈ. —- У „Годишњаку“ 1910 годину који је издала Српска Краљевска Академија штампан је извештај о Народном Музеју. Ми вадимо из тог извештаја податке о раду који ће занимати и шири круг читалаца.

У Историско-Умешничком Музеју установљен је фонд за научна архиолошка испитивања и набавке важнијих предмета за овај Музеј. Износ Фонда је преко 7000 динара. Од важнијих проучавања овог Музеја јесте про учавање гробница откривених на имању цркве Светог. Пантелије у Нишу. Утврђено је да припадају византијском добу, добу око МУП века по Христу. У околини Алексинца посећена су налазишта римских старина; ту

“