Српски књижевни гласник

БЕЛЕШКЕ. 959

је купљена једна римска гвоздена столица за склапање. Откупљени су старински накити са неколико налазишта. Најзад, у Београду, у Вишњићевој улици нађен је ка. мени саркофаг. — Г. Ђ. Симић је поклонио две слике: „Кнез Михиила на коњу“ и „Коњ Кнеза Михаила“. Виша Женска Школа у Београду поклонила је аутопортре Ђуре Јакшића, слику масном бојом, и мермерну бистру Кра: љице Наталије, рад П. Убавкића.

Одељење за српску и византијску умешност требало је да усредсреди своја испитивања на цркве у Старој Србији и Маћедонији. Али тај рад ипак не поче. Све испитивање упутила су се у главном на југозапад Србије Испитане су обе цркве у Павлици. Испитивање је дало врло добрих резултата. За стару цркву одређено је да припада Немањином времену. Познија црква припада Лазаревом добу. У њој је испод првог слоја лепа про нађен лик главног ктитора. Поред лика је овећи запис. По њему се утврђује тачно име сестре Кнеза Лазара (Драгана, као калуђерица Теодосија); може се видети да је тело Кнеза Лазара, кад је преношено из Приштине у Раваницу, преноћило у овој цркви. Ово испитивање ће, затим, покренути још више разних питања. Други, важнији резултат дала су проучавање двеју цркава у Студеници. Богородичина Црква, задужбина Немање испитала је у појединостима. Нађене су три врсте живописа, из добу Вукана, из ХУМ! века и, најпознији, рад неког обичног сликара из ХЛХ века. Пронађен је, међутим, на другој цркви у Студеници датум (1609) њеног живописа, за који се мислило да је из доба Краља Милутина. Испитано је и снимљено још неколико цркава и њихових живописа. Ешнографски Музеј приредио је 1910 годину етнографску изложбу у Прагу, на којој су изложене рукотворине које израђује само жене. („Српска Жена“). Музеј је био врло много посећиван и имао великог успеха.

Н.

ПРЕДАВАЊЕ Г. ГОРЈАНОВИЋА-КРАМБЕРГЕРА У Српском ГЕОГРАФСКОМ ДРУШТВУ. — Г. Горјановић-Крамбергер, професор Универзитета у Загребу, који је пронашао чувеног дилувиалног човека у крапинској пећини и научно публиковао овај налазак, предавао је 8 децембра на нашем Универзитету о „Човечјим расама у геолошкој прошлости.“ У дилувиалном добу није живела само једна чо-