Српски књижевни гласник

960 Српски Књижевни Гласник.

вечја раса, већ један по своме физичком строју модерном човеку сличан сој, а поред овог један инфериорнији: са ниским, затуреним челом, напред истуреним надочним рубовима и толико натраг повученом брадом да се ова раса назива и „безбрадном.“ Масивна доња вилица стародилувиалног, „хајделбершког човека“ подсећа много на вилицу у шимппанза, само зуби имају у главном облик човечјих зуба. Старијем палеолиту припада и крапински човек, са карактеристичним надочним рубовима, и „безбрадан“. Но, већ у старије палеолитско доба јавља сеи једна супериорнија, савршенија раса. На љихово даље развиће повољно утичу промена климе и начин живота; ипак једна раса знатно изостаје у развићу од друге. Г. Горјановић је констатовао два расна елемента у крапинској пећини, као и трагове канибалства.

Г. Горјановић је познат у Београду још од године 1904, када је на првом конгресу српских лекара и природњака предавао: „Потиче ли модеран човик равно од дилувмалног ћото рппивепш5-а2“ (В. о томе наше примедбе у додатку „Старинара“ Н. Р. Ш. стр. 39). Свакако је дилувиални човек променио свој физички хабитус, док је постао онакав какав је био у неолитско доба, а какав је данас. Узрок овоме усавршавању лежи, по нашем мишљењу, по свој прилици у побеђивању супериорнијих разних елемената над инфериорнијим пра крвном укрштању и у социјалној борби за опстанак. И у историјско доба мењали су народи свој физички хабитус, што је нарочито примећено у погледу боје косе и облика лубање. Тако, док су стари Словени били у раном средњем веку у главном плави и дугуљасте главе, данас видимо нпр. код Срба, Хрвата и Словенаца у огромној већини заступљену брахикефалију. Што се тиче самога начина промене (сјау:5 тогрћ.), данас о томе друкчије мислимо него пре шест година (Оје ЈЏупеег „ЗИгипозђепске а. аттвг. (без. 1п Млеп“, 1906/7, стр-22),

За задовољство што смо имали прилике да чујемо учено и занимљиво предавање Г. Крамбергера, имамо да захвалимо иницијативи Г. Ј. Цвијића, председседника Српског Географског Друштва. Др. Н. ЖуПАНИЋ.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ,