Српски књижевни гласник

Нови ХРАМ. 5 — Да га испратим — замоли мајстора Лазо. Путем, тетурајући од слаботиње, тужи се Илија: | — Видиш и данас ће ми од наднице одбити половицу, а | зар сам ја кривг И ако за два дана засебице не дођем на радњу, не ће ме више примити, — рећи ћеко и Данилу Јованову, када се оно бјеше разболио: Други је дошао на твоје мјесто! БЕ ИМ заборавиће ме као да ме нигда ни видјели нијесу. — А што ћеш, брате — тјеши га Лазо —- тако ти је у свијету... Свако се тура напријед како ко може... Оно јесте боље ономе што је јачи и обртнији, али као да и они нијесу задовољни; тужи се мјерач, тужи се мајстор, тужи се чак и закупник. —— љуте се на се и на нас.

Ни настојнога ни осталих дана није Илија дошао на рад. А кад му бјеше грђе позлило, дође му лијечник у хитњи и прописа нешто, по свој прилици, што му се чињаше да ће болеснику помоћи.

У то вријсме изненаде походи га мајка. Илија се силом

диже из кревета и, ма да је киша падала цијело поподне хо-

ја: _даше с њоме по граду. Док би плаховито пљуштало закло4 нили би се под стреху високих кућа, у дно трга у завјетрину,

ЛЕ гдје радници и скитачи налазе заклоништа за ружних времена. Е — Налази ли киша, налази — рече Илија. И настави: И овај дан прошао је онако напразно, без добита... Мајка га погледа, и гледајући га чуди се звуку његова гласа, и у очима му као да види усељену биједу.

— Да, соколе, да сјутра кући кренемо... Слаб си! — рече му тише... А гледај поред тебе сиротињу голу и босу, изгладњелу... Домало и ти ћеш оголити, а ко ће те наредити к'о твоја мајка... Немаш ни преобуке....

— Пошаљи ми је по кому.

— Вратићемо се скупа.

— Остаћу још који дан; нећу празних руку горе стид ме...

— Чега те стид%... Чему си и силазио... Имао и код · куће свој ручак, а знаш како се код нас каже: ко има ручак, лако му је за вечеру!...

„Зидови нове цркве на очиглед дижу се; жега даномице попушта и настају јесењи кишљиви дневи. Илија једнако по__бољева, дан ради и два настајна дангуби, и онако болешљив