Српски књижевни гласник

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. у 947

сланство и није хтео да буде само скулптор, само незнабожачки поклоник пред Лепотом осветљених, живих ствари. То уверење му је дало маха за брзо, одлучно стварање. Он није остао очаран онпм што му је таленат открио: силним говором најлепше ствари, човечјег тела, богатством израза његове спољашњости, у коју све струје напора, нагона, сва распињања живота утичу, да се зауставе, расплину, разлију свој живот на површини. Он је хтго да истеше одмах из камена идоле. Његове ствари нису могле бити као што је рекао Беклин „тако — једна слика“ или симболи за неодређене, опште човечанске идеје, као Роденови „Икари“, који могу бити и „блудни синови“ или „човек из тучаног доба“, који може бити и све што значи прво буђење. Мештровић није имао да расипа за све.

Ако Роден по речима Евжена Каријера „није могао да ради на неподигнутој катедрали“, Мештровић се осећао срећним што је из народа који још може да живи са једном идејом широком као религија, коме се може подићи једно пророчиште, један храм.

Он је хтео да извуче и разабере прошлости оличења "свих великих нагона, да их ослободи свега случајног, произвољног, целе позоришне гардеробе под коју их је претрпала патриотска песма, сликарство и вајарство, свих коластих аздија, мамуза, шубара, да као модеран скулптор који живи после Роденовог великог примера унесе само прост, јак, скулпторски израз. Не да буде илустратор народне песме, него да оде дубље, испод свести расе и одлучи саме појмове, велике и важне као заповести, да их изрази у простом и силном језику светлости и сенке. После „Балзака“, „Калејских Грађана“ и „Виктора Ига“ друкчије се није могло радити. | Он већ као млад уметник доноси читаву гомилу симбола и хоће да подигне читав један храм. Он даје одмах оно на чему је стваралац „Паклених врата“ радио деценијама: ње"лику алегорију као резултат целине уметничких стварања. "Мештровић није ишао полако, савлађујући постепено материју, тражећи себе, добијајући после сваког корака јаснији поглед у себе самог, богатећи се новим средствима да себе оствари. Зато је он одмах стилизатор, помаже се да изрази просту, основну народну душу елементима стила азијске и примитивне хеленске уметности. Његове главе и набори дра-

перија су осетно стилизовани у том смислу, и представници 60%

“ жабе за – м о, ; У“ М „7 « к у “ И" “4 ' ", а

| “ '

“у бчећ,

вери Теа С ај •

У '

ЈАЛ аде