Српски књижевни гласник
Господин ПАРАН. ЈЕ ворећи, јако је гурну напоље, те одлети чак до степеница. где је Лимузен нашао за паметније да је причека.
Потом Паран затвори врата, двапут окрену кључ у брави,
па и резу спусти, и тек што уђе у салон, сруши се као свећа на земљу.
П
Паран је живео сам, сасвим сам. Нелагодност овог новог самачког живота није му, првих недеља после раздвајања, дала да много размишља. Поново је отпочео свој момачки живот, своје уобичајене шетње и ручавао је у гостионици као некада. Да би избегао јавну бруку, слас је жени редовно издржавање. Али мало помало, сећање на дете поче га мучити. Често у вече, кал би седео сам код куће, учинило би му се да чује како га Жорж зове „татице“. Срце му одмах залупа, и он трчи и отвара врата да види није ли се малишан вратио. Он би се заиста могао вратити, као што се пси и голубови враћају. Зашто да баш дете има мање нагона од животиње
Кад се увери да се преварио, врати се, седне на наслоњачу и потоне у мисли о детету. По неколико сахата, по неколико дана, непрекидно мисли о њему. То није била само чежња душе, то је билс много јача, ватренија и нервознија чежња телесна; чежња да га љуби, да га држи у наручју, да га метне на колено и цупка, да га у вис баца. Он се с очајањем сећао пређашњег њиховог миловања. Осећао је како га детиње ручице стежу око врата, како му румена усташца љубе браду, а косица га голица по ображу. Жеља тог слатког ишчезлог миловања, тог меког, топлог детињег тела под његовим уснама, доводила га је до лудила, као жеља вољене жене, које је за свагда нестало.
Дешавало се да на улици бризне у плач, кад се сети да би његов мили Жорж могао и сад бити крај њега и поскакивати својим ножицама, као што је некада поскакивао, кад би га он у шетњу изводио. М тада би се одмах вратио кући, покрио лице рукама, и до мркле ноћи горко плакао.
По двадесет, по сто пута на дан питао би се: „Је ли он, или није отац Жоржевр“ А нарочито су га ноћу спопадала та бескрајна размишљања. Свако боговетно вече, чим легне, отпочне једна једна иста разлагања и за и против.