Српски књижевни гласник

18 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

После женина одласка он изнајпре није ни најмање сумњао: дете је заиста било Лимузеново. Али мало помало његово се убеђење поколеба. Уверавања Анријетина могу немати никакве вредности. Она му је извесно пркосила, да би га што већма раздражила. Кад хладно расуди, и оно за и против могло би неком срећом бити само Анријетина лаж.

Једини Лимузен би, може бити, могао праву истину казати. Али како да дође до те истине, како да га испита, да га примора да је призна 2

Дешавало се да Паран у по ноћи скочи из постеље, решен да потражи Лимузена, да га преклиње, да му понудн све, што год хоће, само да би једном учинио крај том страшном мучењу. Али пошто размисли и увиди, да би љубазник такође лагао, он, очајан, поново легне. Он би извесно слагао само зато, да би спречио рођеног оца да им одузме своје дете.

Онда шта да радиг Ништа!

Очајавао је и што је тако напречац ствар раскрстио, што није боље размислио, био стрпељив, што није умео чекати и претварати се се, бар један или два месеца, да би се својим сопственим очима уверио. Требало је да се учини као да ништа не сумња, да их пусти нека се сами издаду. Доста би било, кад би оног видео да дете пољуби, па да погоди, да му све буде јасно. Пријатељ не љуби тако као отац. Могао из иза врата вребати. Како му то не падне на ум» Кад Лимузен, оставши сам са Жоржем, не би дечка зграбио, у наручје пригрлио, не би га страсно пољубио; кад би га равнодушно оставио, да се игра и не обраћајући пажње на њ; ту неби могло никакве сумње бити: он није његов отац, он то не верује, он не осећа да му је отац.

На тај би начин он, отеравши матер, задржао свог сина, и био срећан, потпуно срећан.

Он се, окупан у зноју, у мукама претурао по постељи и тражио да се сети како се Лимузен с малишаном опходио. Али се ничег, ама баш ничег није сећао: ниједног покрета, ниједног погледа, ниједне речи, ни подозрива миловања. Па и мати се није ни најмање о свом детету старала. Да га је с љубазникои родила, извесно би га више волела.

Они су га дакле раставили са његовим сином само из освете и свирепости, да га казне што их је уловио.

И он се решавао да сутрадан, чим сване, оде и потражи помоћ од власти, да би свог Жоржа опет к себи узео.