Српски књижевни гласник
12 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
ДУШИЦА.
Ољињка, кћи колешког асесора у оставци Племјањикова, _ седела. је замишљена у свом дворишту на улазним степенима. Беше врућина, јако досађиваху муве, и беше тако пријатно мчслити да ће скоро настати вече. Од истока се подизаху 5 тмасти облаци и овда-онда ветар доносаше оданде влагу.
На сред дворишта стојаше Кукин, позоришни „антрепренер“ и закупац „Тиволија“, баште за увесељавање, који је живео у том истом дворишту, у засебној згради, — и гледаше у небо. 5
— Опет! — говораше он очајно. — Опет ће бен па 5 Сваки дан киша, сваки дан киша — баш као у инат! То Је. просто — 5 се човек обеси! То је пропаст! Сваки. дан грдна штета! ~ 2 БаараннИинаЊЕ
Он пљесну рукама и настављаше, обраћајући се Ољикаце“
— Ето вам, Олга Сјемјоновна, нашег живота! Да се. човек заплаче! Радиш, трудиш се, мучиш се, читаве ноћи _ не спаваш, све мислиш да што боље буде, — па шта видите2 С једне стране публика, простачка, дивљачна. Дајем_ У4У јој најбољу оперету, феерију, великолепне куплетисте, али зар то њој треба Зар се она нешто у том разуме 2 Она ТРЕНА 5 вашарску комендију! Њој да је какав простаклук! С друге | пак стране, погледајте опет и то време! Скоро свако вече киша. Како је заинтачила падати од десетог маја, па после ЈЕ цео мај и јун, просто страхота ! убаци не долази, али и: ипак морам да плаћам За Зар ја не плаћам мојим артистима 2 Ре а · и ј
Сутра дан пред вече опет се пе еше згушњавати. облаци, и Кукин говораше са хистеричним смехом: «
— Најпосле свеједно! Нека! Нека потопи гко ћеи целу. башту, макар и мене самог! Нека немам среће ни на. овом, ни на оном свету! Нека ме моји глумци туже суду! Марпн а ја за суд! Идем ако ћете на робију у Сибир! Макар и на _ гиљотину ! Ха-ха-ха ! ~ бег рате иуње
Трећег дана то исто. 5. За
Ољињка слушаше Кукина ћутећки, озбиљно, и неки пут | би јој се очи напуниле сузама. На крају крајева Кукинове _ несреће је дирнуше у срце, она га заволе. Он беше мален
Ји мо и Ме о веб · аљењљаће
'
лира Де ам јака
113
завео БА Ини ба бо РА С
| |
У у