Српски књижевни гласник

70 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 34

треба да подвуче трагедију коју треба осетити у томе говору. На крају, кћи, којој је покушај самоубиства однео оба. ока, са крвавим завежљајем на лицу наслања главу уз главу ган ре; кад бура престаје и сунце понова обасја групу.

Све ово чини ову драму скоро немогућном. Са њеним безличним особама које се зову Анжела, ЈЂиљана, Иво, са целом мешавином несварене књижевности, „Бура“ је књижевност колико „Мајчин Благослов“ и „Низ Бисера“, али је потпуна, правилна драма, и на жалост, једина таква у овогодишњој драмској принови. Она не припада књижевности, али ће припасти репертоару.

То је мало утешни биланс српске драме ове сезоне.

Милан ПРЕДИЋ.

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

НАШИ УМЕТНИЧКИ КОНКУРСИ:

Уметнички конкурси у западних културних народа имају, без сумње, своје велико значење. Они омогућују што бољи квалитет продукције у области и архитектуре и вајарства и сликарства. У народу где има велики број уметника, конкурси дају прилике сваком и најскровитијем таленту да се истакне. Највише користи доносе конкурси у области архитектуре. Како способности једнога архитекта долазе до изражаја најјаче у монументалним грађевинама, разумљиво је да је његово деловање у најужој вези с поручиоцем. Уметничка дела архитекте, када се упореде с делима вајара или сликара, сразмерно су скопчана с највећим материалним средствима. Вајар, на пример, може да да маха својој фантазији колико год хоће и, у исто време, да је и скулпторски изрази. Он може да прави и највећа дела, служећи се, у најгорем случају, материалом садре. Сликар, пак, има најнезависнији положај. Он може, с врло малим трошковима, да прави и највећа монументална сликарска дела. Конкурси, дакле, у првом реду потпомажу деловање способних архитеката. Њихова је задаћа да се највећи послови из области архитектуре, затим из области вајарства и сликарства повере најспособнијим уметницима дотичнога времена.