Српски књижевни гласник

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 69

и један чин поред једне потпуне драме. „Бура“ је једини нов покушај целе драме који смо имали да видимо ове године. „На прагу“, чин од Милоша Димитријевића понавља писца комада „У чистом зраку“, играног пре две три године. Иста особина: тежња за основним лирским тоном и општом осећајном бојом понављају се и у овом комаду. Предмет је она беда мале вароши, беда у каквој од оних старијих, ниских београдских кућа, тамо негде у Палилули од прилике, онај терет који притискује породице удовица чиновника са малом пензијом, борба за бољи живот, мучно пењање горе, све невоље непотпуног друштвеног образовања, суровости и сувишне осетљивости и сва мучна атмосфера београдска коју знате и коју сте осетили, назначена је овде и сачињава садржај тог комада. У томе је пишчева тежња, чиста тежња новелисте, на којој се ограничава писац са осетном уздржљивошћу од драмских средстава.

Безбојнија и много мање занимљива је „Бура“ од непознатог писца, који се сувише јасно одаје као жена у водњикавој болећивости и сентименталној прециозности чисто женског порекла. Али је драма правилна, комад је потпуно развијен. То је управо једини комад који нам је донела ова позоришна година. Може бити да он не обећава много, јер је писац несумњиво већ образована и сталожена личност, толико јединства има у своме стилу, — о коме смо рекли какав је. Али је „Бура“ комад, потпун и добро вођен комад. Предмет је стар толико _ да се не награђује труд око испитивања на коју немачку сентименталну новелу подсећа. У ту овешталу новелу за уседелице и колекције забавних библиотека, несумњива драмска умешност писца унела је по који елеменат из савременије драме. Између те мајкеи кћери, које се у целом комаду милују по коси, карикира се по који Ибзенов мотив, слутња, тежња за нечим непознатим, јер је Иво, американац и уметник, нека силуета Господина с мора, за којим удвоје теже мати и кћи. Болећивост срца и женска диалектика осећаја мешају се с опасним драмским предметом супарништва мајке и кћери. И онда је дуж целог комада много цвећа у медаљону, праменова косе, миловања поред прозора. кроз које светли сунце на дирљиву групу мајке и кћери у загрљају и поред тога, великодушно жртвовање и самоубиство. Мати и кћи говоре између себе говором цвећа док силна хука буре на пољу