Српски књижевни гласник
и «
68 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
у једном чину, као што је и до сада био случај. Овогодишњи принос је имао само једну правилну драму, комад „Буру“ од непознатог писца. Иначе су наше српске премиерске вечери скрпљене од више кратких чинова и разних писаца. Наши млађи очигледно немају праве драмске воље.
У десетак комада у једном чину којим су нам се они представљали ових последњих година има доказа укуса, вешта "пера, књижевности у опште. „Повратак“, „У чистом зраку“, „Низ стрмину“, „Са својима“, „На згаришту“, „Изван живота“, „На граници“, „На прагу“, „Сунце“, „Краљева Јесен“ и још један или два чина које смо видели на листама српских премиера већином су сличице, новеле, стања душе и музика у диалогу, у најбољем случају почетци или зачетци драме која је остала ненаписана.
Никакав утицај са стране, нити каква нарочита теорија о врстама књижевности, тежња против тачне поделе родова на пример, која би могла све ове новеле и лирику у диалогу донекле објаснити, не изгледа да је узрок овом уздржљивом приступању позорници. Права почетничка драма је велика, смела драмска машина са много слабости, али пуна лепе храбрости и воље. Са комадима једног чина остају наши млади у околини драме, дају огледе пера, имају намеру да буду јавно читани, а не да ступе у драмску књижевност. Они су тако изабрали тај нарочити књижевни дилетантизам, забављају потанкостима миниатуре, не усуђују се да замахну хра: | бро својим драмским пером. |
Осим диалога, у овим комадима наших младих нема _ никаквих драмских елемената. Ретко се који од њих може назвати драмским одломком. Већина је један лирски тон, једна боја расположења душе. Да ли наша млада драма болује од претежног лирског карактера наше књижевности у опште или јој недостаје само смелости» Треба се надати да ће у будућности премиерска публика нашег позоришта имати задовољство да види једног младог драмског писца у потпуној и ши- | рокој јасности његових тежња. За сада су се наши млади неодлучно крили за комад једног чина. Остаје да стану очи у очи са драмом, у пуној светлости позорнице. Са њом је до сада наша драмска принова ове нарочите врсте- имала само донекле везе.
Тако је исто и последње вече изворне премиере донело