Српски књижевни гласник

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 67

лепшу кариеру дали, и још му лепшу спремају. Отуда, нека, попут Мопасана, кога тако много воли, остави занат „везанога слога“, где је трећи и четврти, и сав се баци на своје златне приповетке где је, међ својима, први и други. Можда се ја и варам! Али, до ђавола, наш је посао претерано компликован... Ако их хоћемо право и тачно да оценимо, ми морамо да живимо животом свих њих, да, једновремено, имамо све њихове личности; јер, наше је, да из њих говоримо о њима, ако хоћемо да будемо високи и виши од њих, ако хоћемо да будемо представници књижевног рода који је последњи дошао у књижевност, и који изискује толико исто стваралаштва колико и остали радови. Можда се, рекох, варам.

__ Али, за утеху ми је што су се и други већи преварили.

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ,

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

Поводом ПОСЛЕДЊА ДВА ИЗВОРНА КОМАДА: — „На Прагу“, драма у једном чину. Написао Мита Димитријевић. — „Бура“, драма у три чина. Написао Н. Н.

И последње српско премиерско вече састављено је од више комада, на што смо се морали навићи ових последњих неколико година. Наши млади позоришни писци усвојили су један нарочити начин како ће ступити први пут пред публику. Многи од њих и при поновном јављању остају при овом начину, који се састоји у томе што износе комаде у једном чину, дужем или краћем, али никад довољном да испуни вече.

У томе има неодлучности и одсуства праве воље за драму. И један чин може објавити способности драмског писца, али је погрешно мислити да је он правилан почетак, а то изгледа да је уверење наших млађих. Шта више, неки од њих остају при тим огледима пера и изгледа да усвајају извесну отмену уздржљивост од потпуне драмске конструкције и свих њених средстава и закона. Наша драмска принова, изузевши старије писце, Нушића, Војновића и Беговића и једног комада с певањем („Угашено Огњиште“), који је музика попела на позорницу, састојала се ове позоришне године из самих комада

= дк