Српски књижевни гласник

16 ' Српски Књижевни Глсник.

1 ---=- | ' Ки __веР____-_______-------=-----===-=- ен ---е-2:н низини ан аианни у

(Кадетима). ; Ал' то ништа ствар не мења. ~

Познато је да се танади не клоним; Јуче, код Бапома, вид ло се где гоним | (С помамном жестином противничке трупе; И кад се хтедоше поново да скупе, Ја трипут јуришах ! Сирано. (Не дижући нос са књиге). А ешарпа белаг

Гиш. (Изненађен и задовољан).

Знате 2... Да, повучен од једнога дела Бегунаца, баш кад трећи јуриш беше, Кад ће моји људи битку већ да реше, Доспех пред фронт шпански; ни за часак варан Да нећу, заробљен, бити и пушкаран, Мени наједанпут дивна мисо сину: Откопчам ешарпу, знак о моме чину,

И бацим на земљу; битка беше моја,

Јер тад неопажен испред шпанског строја, Праћен целим пуком, ја успех утећи. Е, па шта можете против тога рећи г

(Кадети као да ништа не слушају; али им карте застају у ваздуху и дим им остаје у устима: запета пажња).

Да Хенрик Четврти у најжешћем боју Не би дао белу перјаницу своју !

(Међ кадетима ћутљиво задовољство. Карте падају. Дим покуља. из уста), |

Гиш. Али то лукавство победу ми стече ! (Кадетима опет застају карте у ваздуху, дим се не колута). СиРАНО. % Зар човек сме да се те части одрече Свом непријатељу да буде на метиг... (Карте падају, дим се диже. Међу кадетима све јача пажња и радост). Да сам ја ту био, ма шта да ми прети, У том је разлика у јунаштву нашем! Не бих пропустио да је не опашем ! Гиш. Тја, гаскоњска хвала!