Српски књижевни гласник

СиРАНО ДЕ БЕРЖЕРАК. 17

Сирано. Хвала 7.. Може бити. Дајте ми ешарпу ја је нећу крити Сред јуриша! Гиш. Опет! — Мени је ешарпа Остала на земљи, на обали Скарпа, Где грми и сева и где картеч лети, Тамо да је тражи неће нико смети! СирАНО. (Извади из џепа белу ешарпу и пружи је Гишу).

Ево! (Тишана. Кадети се муче да картама прикрију смеј. Гиш се осврне и погледа их. Ози се брзо уозбиље и продуже игру. Један од њих равнодушно звиждуће ону мелодију коју је пре тога свирао Бертранду). Гиш. (Гиш узме ешарпу). Хвала. — Даћу један сигнал важан,

Што пропустих. (Попне се на грудобран и замане неколико пута ешарпом).

Сви "Сигнал> .

СТРАЖАР.

(Виче са грудобрана). ЕЈ! Стој!.. Гиш.

(Сиђе са грудобрана). Шпијун лажан.

Његове услуге за нас много вреде, Јер он само ствари што му се нареде Доставља Шпанцима. Путем те вештине Утичемо лако на одлуке њине.

СиРАНО.

Подлац ! Гиш.

(Опасује немарно ешарпу) Ал' нам треба. — Шта сам рећи хтео2..

А! — Да вам саопштим један корак смео. Нама неопходно потребна је храна; Маршал ноћас кришом крену пут Дурлана, Где ће храноносце краљеве затећи.

у