Српски књижевни гласник

у

Преврат. OLI, 21

Зар опет покољ7 А земља нам биедна Сустала, мира и сунца је жедна. Топови грувају. Ужас то иде,

Крваве таласе очи ми виде.

Зар су већ овдје Видим по папрати Вије се огањ, сад засјат ће шума, Хвата се поља крај равнога друма, Лиже по сазрелој стрни,

Јаблани пламсају црни.

Заповјед: „Скоком“. И сатнија јурнула.

“Шта је то7 — „Пљачкају магазине“ Зар су већ овдје Да лудо све гине. Да као гаврани слете На нас те крвничке чете 7!

— „О мој сањару, то све су тек сабласти. Чуу, како побједно звоне сва звона. Ускрс, Слободу нам. јављају она,

С улица, с кровова стрмих

Клицање тисућа грми:

— Радуј се, радуј се, сунце је грануло, Прошла је ноћи тама и туга,

Пала је клетва са нашега рода, : Сванула Златна Слобода.“ —

Загреб, Вељача 1919. Драгутин М. Домјанић.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

КАО КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР:

~ Шта да кажем што ових последњих дана туге нисам већ рекао, и што већ други нису врло добро казали ОпширHI јим студијама још није дошло време; Скерлићеви су радови та ко многи и велики обимом да ће требати неколико месеца ок их човек, читајући их с писаљком у руци и узимајући

1 Овај је чланак написан маја 1914 године, после смрти Скерлићеве, озив пок. Ристе Радуловића, за подлистак Народа. Догађаји који су · х затим настали спречили су публикацију у том листу. Ур.