Српски књижевни гласник

24 Српски Књижевни Гласник.

садашњег утиска као иза заклона. Човеку који се није измакао тако да пред собом има цео преглед, „дрвеће смета да види ; шуму“, а прст пред оком може човеку заклонити кулу. # Кад се ствари прегледају у целини, одмах се види да се с све горње замерке (с једним или два изузетка, о којима ће + ниже бити речи) тичу једног врло незнашног броја сишних случајева. Тим је одједном речено колико горње мишљење, кад се уопшти, постаје претерано и неосновано. Да у Скерлића има много више погрешака но што их има, па да их све саберете, оне не би биле тако велике као погрешка коју чине његови критичари кад из неколико случајева између масе других из- i воде општи закључак да су Скерлићеви судови непоуздани. Покупите све оцене које вам се у Скерлићевим критикама и у његовој Историји књижевносши чине погрешне, — погрешне из ког било разлога, погрешне као непотпуне, као претеране, ј као личне, — па им упоредите број с бројем осталих које ј остају тачне и архитачне, и видећете како је мален број првих 5 према последњима. Кад критичар погреши на десет пута“ једанпут, то је врло одличан критичар. Скерлић је грешио — ако је, и у колико је грешио; јер са људима његова рода и. у питањима укуса, треба сви да смо обазриви — Скерлић је грешио једанпут на педесет пута. Ко не жели да говори на памет, но место тога преброји озбиљно Скерлићеве погрешне ·

туре

_

МЕ МЕ ЈГ

и шачне судове у његовим оценама — о толиким писцима, о толиким делима тих писаца, о толиким особинама њихових · 5 дела, — и упореди број једних с другима, увериће се да ово 4 што је овде речено није претерано. Нема „најбољих“ критичара 3 на свету; али узмите оне који се по општем мишљењу могу а сматрати као добри: ни о њима не можете друго казати. к Скерлић је био права добра глава, јасна и права памет, и | изванредно пријемљив за утиске. Скерлић је донео на свет, и з од своје осамнаесте до двадесет треће године — у доба! кад 4

> ид.

ЈАВЕ

ЊЕ

се, отприлике, та особина коначно образује — развио дар правилног запажања. и осећања. Он је имао оне три особине. човека који правилно мисли и осећа: осетљивост, способност да своје утиске правилно аналише, и. моћ да утиске правилно категорише, у правилна осећања и правилне појмове, Он је имао — ма колико да је она понекад била ометена разним узроцима, који ће ниже бити поменути — критичарску „интуи- | цију.“ Још ђаком, у својој двадесет другој години, радећи свето- =