Српски књижевни гласник

| злађује, спушта опет песнице и стишава се. Стишан, размишља и одлусе) Иди тамо —— купи прње! (Показује на кућу.)

Боса, (сатрвена и сломљена, ни тренула није, очекујући његове ударце оборене главе. На ове последње речи она тек диже главу и u огледа га.

"Милун (још одлучније). Иди тамо... Купи прње! Боса, погледа га још једном, па затим оборене главе и понизно одлази у кућу.

УП

Милун, гледа дуго за њом, па га тежак бол „савлада, те клонуло седа на клупу, баца капу на земљу и зарије главу у руке тихо јецајући. js Деше, узневерено гледало је све шта бива. Остављено на сред · дворишта, оно наивно прилази ближе Милуну, узима капу са земље и | ставља је себи на главу.

| | Милун (после дужег времена, диже главу и спазивши своју капу за на детињој глави, узима му је грубо). Остави то!

| Дете. Дај ми капу!

Милун, оборио опет главу те нити слуша нити гледа дете. Деше. Тата!

Милун, тргне се од те речи као опаљен.

Деше. Тата, дај ми капу!

Милун. 'Ћути, несрећо! Да ми више ниси каз'о то! Деше, престрављено ућути и хтело би да заплаче

|, Милун (посматра га, те се ражали на детињи страх, узме га за руку, привуче га ближе себи, те блажије). Ко ти је рек' о да ме зовеш тата 7 ; Деше, (ош престрављено ћути.

Милун. Кажи ми, ко ти је рекао да ме зовеш тата 7 Деше. Рекла наја.

Милун (суво). Ја нисам твој тата.

Деше (храбрије). Јеси!

Милун (привуче га још ближе и гледа дуго)... Зар ти да ме дочекаш на кућњем. прагу; зар ти да ме обрадујеш 7 Молио ам Бога да ме благослови, те да и у мојој кући закмечи радост, али не да ми на кућу пошље грех и срамоту! А ти "си то, ти си и грех и срамота... нећу те... не требаш ми! , > Деше (за то време, док је Маја ово више себи говорио), игра ee медаљом на његовим грудима). Дај ми ово!

Милун. Не дам!

Деше. Попни ме, попни ме! (Хоће да му седне на колено.)