Српски књижевни гласник

Српски Књижевни Гласник.

— Од господина Рене Гоблеа, понови Г. Бифе упорно и с испитивалачким погледом. |

— ја немам част да познајем лично господина Гоблеа, али то је пријатељ војвоткиње де Меркер, чију кћер ја треба да узмем, сматрао ie за потребно да објасни Г. де Пренест. ·

„А госпођа де Меркер звала се девојком Граткап, помисли. министар ; сад разумем...“ |

И поче одмах с општим фразама:

— Ми живимо у једно доста рђаво време, господине; ја могу да учиним много зла, али безмало нимало добра. Такве су врлине режима коме сам ја један од првих службеника. Реците ипак шта желите. Можете бити сигурни да ћу ја ура– дати све што могу да вам учиним по вољи.

Говорећи то, он је гледао нетремице свога саговорника. | Кије лагао. Велика симпатија ублажавала је његов опори поглед.

Г. де Пренест прихвати реч.

— Господине, рече он сасвим просто, ја вам захваљујем. · на вашем дочеку. Ви ћете ме извинити ако се ја изражавам. с извесном неумешношћу. Али то је први пут да ја за нешто · молим. 1

Очи Г. Бифеа као да су говориле: знам.

— ја претпостављам да је господин Гобле сигурно на-! значио у свом препорученом писму зашто сам дошао 7

Г. Бифе климну главом.

— Онда, господине, шта ја имам да додам7 Имао сам нешто имања, сад немам више ништа. Ја ћу бити срећан ако добијем какво место, место на коме ћу скромно моћи служити своју земљу; али ипак тако место где нећу морати да снизим сувише ранг који ми име које носим, и кога сте се и. | ви изволели дотаћи, налаже да сачувам. |

Г. Бифе је цртао својом писаљком на једном листу беле: хартије широке шаре. Он подиже главу.

— Колико вам је годинаг запита он врло благо.

— "Тридесет две.

— Имате ли какву университетску титулу 7

— Положио сам матуру, одговори мирно младић.

— Говорите ли који стран језик 7

— Ниједан.

Г. Бифе махну очајно руком.