Српски књижевни гласник

при и

аи

о О » Ји ~ (Ам : o

Одисеј на Огигији. i 587

Радосно кликне Одисеј

на међи земље где прве тице срете: „Јавите, тице, |

да из вечности бежим,

из облака се спуштам, —

да се на земљу враћам,

у човека се враћам !“

Луталац кући плови. Снажно се напиње једро, расипље пена, кликћу галеби — крилата радост мора. А усјани дискус небески којим се с истока млади бацише титани на наковањ пада западних ковача и прска у искара безброј што ноћну расветљују тајну. Кормило стишће рука послушна морнарском оку док високе светле знакове чита. Тако путује кроз ноћ дивни страдалац -— човек. КУЗМА ТОМАШИЋ.