Српски књижевни гласник

/ Копитар према Србимг. 593

развија. Тражећи допуст да бечки штампар може наштам-. пати Вуков речник, он овако објашњава аустријским биро“ кратима његову важност. Пет милиона говоре српски; поло"вина их живи у Аустрији, а половина у Турској. Од оних у · Аустрији преко половине је православних, али они говоре "истим језиком као и католици. Калуђери су, међутим, направили мешавину од овог новог и старог црквеног језика, и досад то бранили као књижевни језик. Ма колико да све“товни православни људи презиру сваку мисао о унији, ипак су боље главе међу њима толико паметне да, по угледу на “све културне народе, претпостављају живи језик мртвоме или Г мешовитом. Од 1782 године паметнија партије, која је уједно · полишички патриотска, све се више. умножава. Калуђерска _ партија забранила је будимској цензури да допушта штампање књига својих противника, као што је било с књигом – Луке Милованова, 1814. Патриотска партија потражила је потом прибежиште у Бечу, где је Шнирер неке књиге већ ' наштампао. Противници (русомани) видели су последице овога · средства, и пошло им је за руком да се у Бечу забрани · штампање српских књига, али не и новина. Веома је потребно "да добра партија не буде више жртвована на велику државну финансијску и политичку штету. Вук је, вели даље, с њим \ написао речник говорног језика да га утврди у књижевности, и у исто доба да реформисаним правописом припреми језичко | јединство католичких и православних Срба. У поновном ме"моару говори да Методијев језик припада Аустрији, што је „врло важно за аустријске патриоте. „Доћи ће једном време, | kan ће непрезрени, политички срећни и научно образовани | јужни Словенин с праведним националним поносом с висине | гледати на Русе, на које сад са саревнивошћу горе погледа (као на срећније и више. Тада ће он очистити своје црквене [а њиге од русизама увученик руским издањима, и Методијев - језик васпоставити; тада неће просто прештампавати руске ; календаре. “ Тврди да привилегија будимске штампарије стоји у оштрој супротности с добром српског народа, а с тим уједно и с напретком целе Монархије. | У извештају о Вуку, који је на захтев Владе поднео "због тужбе Стратимировићеве (1822), Копитар говори о јед"накости говора православних и католика, и о различности у књижевном језику, по коме су се делили. Калуђери су то У, 38

ji ј-

у ЈЕ