Српски књижевни гласник

594 Српски Књижевни Гласник.

подржавали. Доситије је почео радити против ове поцепаности, уносећи народни говор у књижевност којим су и католици' писали. Калуђери су га зато гонили, јер је то било против њихових сталешких интереса. Вук је један оплемењени Доситије, кога је он храбрио да напише граматику, и да у народним песмама покаже народни говор. Зато је навукао на себе гоњење Стратимировићево, који га је истерао из Шишатовца. Али је Вук ипак довршио. речник, написао ново издање граматике и издао другу књигу песама. Овај његов рад изазвао је на једној страни гоњење, а на другој допадање, и његово име као другог Доситија расло је у народу. Његов нови правопис јако се разликује од старог скрпљеног из црквеног језика: поред четири нова знака унесена је и латинска јота. Ово последње је било доста па да га огласе И као отпадника, као католика. „Калуђери нису пропустили да | зука опомињу да се мене чува, али његова здрава глава била + је против тога наоружана... Његов литерарни рад стоји у ) потпуној сагласности с мојим жељгма о граматици Добровског. Оба хоће да оделе, и оделиће насвагда Илире од Руса, | тиме што ће им створити центар у отаџбини.“

Нарочито је опширно изложио план културне борбе против Русије и њеног утицаја на јужне Словене у једном извештају од 16 марта 1827 године. — Неко је понудио нај откуп неколико јужно-словенских рукописа који су из неког светогорског манастира јамачно покрадени. То је дато па оцену Копитару. Он не само што их је оценио и проценио, него је уз то приложио и опширан реферат због чега би се ваљало постарати да се што више таквих рукописа прикупи у дворску библиотеку, и како би то ваљало урадити. Вредно би било, вели, а и заслуживао би овај народ (јужни Словени) да се паметним мерама једном ослободи северног утицаја Везан само јединством вере, а иначе различан обичајима by начином живота, језиком и карактером, он је под тај утицај n потпао услед невоље од Турака и никакве досадашње аустријске +; политике. Старословенска литература постала је у Панонији Православни јужни Словени, капосе Срби, служили су се До пре сто педесет. година у цркви књигама старословенски лотераним мало према своме језику; сад пак све су цркве напуњене руским књигама или услед добро прорачуњене руске издашности, или услед природне добровољне предра

до Тари

ki ЕД ди