Српски књижевни гласник

никад није ни помишљао, то је чиста клевета која му је набо чена као и Вуку. 4 Што је Копитар био и аустрофил и у исто доба добај Словенин, није тешко објаснити. Он није могао замислити де ће некад. Словенци моћи образовати самосталну државу } бити слободни. Ускоро по његову одласку из Љубљане у Беч Наполеон је створио Илирску краљевину са седиштем у Љ у бљани, али се он није тиме нимало одушевљавао, НИТИ је потрчао да тамо ради. Ни у једном писму Добровском не говори о томе. На ослобођење, у осталом, нису мислили ни остали словенски народи у Аустрији не само онда, већ тако рећи :до самог распада Аустрије. Сви су они тражили 10) последњег момента да обезбеде своје национално развијање „у оквиру аустро-угарске Монархије“. . Што Копитар није успео у сеорим политичким тежњама, била су два главна узрока. (1) Аустрија није ни могла HI | хтела изгубити свој немачки карактер. Она није хтела слушати савете Копитареве и подржавати Словене. Па и он саму поред свег свога искреног аустријског патриотизма, био јој је сумњив, јер је био Словенин. Вукова писма њему губила! су се или отварана на пошти. Кад се бранио од NR ровића и себе у акту назвао одговорним и опробаним цензором, референат је уз реч „опробани“ ставио знак дивљења. и питања. Тек по повратку из Рима с папским орденом Григорија Великог, на три и по месеца пред смрт, постао је први кустос Дворске Библиотеке и дворски саветник. Аустрија је била Аустрија. (2) Он је врло слабо познавао дух и психологију српског народа кад се надао да ће Србе политички! моћи оцепити од Русије подизањем културе, увођењем у књижевност народног језика и савршеног правописа и поштовањем њихове вере. Рођен у једном од најмањих словенских народа без историјске традиције, он није могао разумети да Србима није вера идеал већ штит, којим бране своју народност и под 54 Турцима од мухамеданства, и под Аустријом од католичанства; и да им је идеал ослобођење од ропства и државна самосталност, коју су носили у својој души, у народним песмама, и да четиристогодишње робовање није у њима уга сило жеђ да освете Косово. Они нису могли очекивати

помоћи од немачке и католичке Аустрије, већ једино од једно-! верне и словенске Русије, i| |

Ника Вав (80) 08: "| Вид рак о На

НО | LE KR iu

% Li