Српски књижевни гласник

TOM NKA

TESTA IE Њу

| ИЕ: си 1

600 Српски Књижевни Гласник. иу

Гаћиновићем кога се сећа у једној лепој песмици ове збирке, дошао му је, после бегства из тада мрачне Хрватске, у стан на познанство и разговор. Био је млад, леп, са'плавим очима · које играју и трепере као младе звезде, са усхићењем које | је било читава поплава, уз цинизам који незграпно обара све чега се дохвати, и са национализмом пуним снаге. Певао је, узгред, песме. Главно је, иначе, и у Москви и у новинама било рушити Аустро-Угарску. И прошла су многа чуда од i тада. Једнога дана, на острву Крфу где се скупили тужни остатци једне велике војске и једне снажне националне идеологије, из Париза где се скупио наш интелигенат да пропагира Југословенство, дође ми писмо, уз нешто стихова, од Августина Ујевића. За осам година више промена него кроз осам Дантеових кругова! То су биле неке од ових песама које данас читамо у овој збирци. Негде при крају 1918 године, нађемо се у Паризу. Уз Сену, под неком маглуштином, крај Лувра и споменика који су били натрпани џакчићима песка да би се сачували од немачких граната, у једном Паризу без Парижана и под најездом свих војника и избеглица са глобуса, и кроз Тиљерије са чијих се клупа чуо разговор наших студената о Југословенском Одбору, влади, опозицији и далекометној Берти, — ходао сам са човеком кога нисам видео девет година и који је, за то време, девет кожа скинуо са себе. Чудно, по словенски, преко непознатих путева, Ујевић је дошао на црну тогу, на ризу, на један од најдубљих болова, на самоубилачку тугу, на молитву ничему као свему, на тешку и болесничку стазу оних иза којих и пред којима су сви мостови попаљени и све куле за душу и градине.за срце порушене и ватром попаљене. Кад познајете човека, и волите га, и кад познајете дело, тешко је не тражити везу, и зашто, и како; нарочито, кад човек ни зуба није помолио кроз песме да бар наговести шта је то било. Да ли су ту у питању ' жена, или жене, или „светски бол“, или пад, или наше M | руско филозофско „све је свеједно“, или физиолошка и нервна раздешеност, досада, замор. од књига, борба са свима и свиме, и тако даље, — шта је то све што је сагорело, као пожар, човека који је иза овога дела, и увенуло и спарушило.

некада у истини свеже и пријатне баште његова духа, и на | крст га бацило 2 |