Српски књижевни гласник

Аграрна Реформа: Питање о Накнадама. 609

Ово незадовољство постоји нарочито у погледу накнаде за раскинуте кметске или чивчијске односе. Ослобођени кметови и чивчије стали су на гледиште да досадашњи њихови господари немају никаквог права на накнаду. Том свом гледишту давали су они израза и пре, а истакли су га најизразитије у оној т. зе. великој аграрној анкети, која је на. _ позив Министарства за Аграрну Реформу одржана у Београду “ 17—19 јуна 1919. Кад је дошло на ред за расправљање питање : „Имају ли за разријешена кметска земљишта у начелу плаћати одштету кметови или држава 7“ дат је од стране досад пот– чињених једнодушан одговор : „Ни кметови, ни држава! Знојем и крвљу за читаве векове скупо смо платили оно што нам “је отето и што. сад добијамо као своје!“ Том приликом су _ наведени многобројни примери из скорашње прошлости, којима “се утврђује крајња самовоља и безобзирност у натурању ~ кметских и чивчијских односа дотле слободним сопственицима – сељацима и у побеглучавању њихових земљишта. | Ово гледиште поновили су тежаци из свих крајева и свих вероисповести Босне и Херцеговине, и у резолуцији "донетој на састанку њихових делегата у Сарајеву 24 и 25 августа 1919, поводом Предлога Закона о Основном Уређењу ' Аграрних Односа. У тачци 2 те резолуције речено је да: „власници феудалних права не добивају никакве одштете ни од државе ни од кметова.“ Једино, по тачци 4, „за беглуке који постоје из турског времена власници добивају одштету“, која се треба да плаћа „према паушалу.“ Али је још одређеније то питање истакнуто у Меморандуму, који је са тога састанка поднет Престолонаследнику. У четвртом одељку тога Меморандума представници босанскохерцеговачких тежака веле: „По нашем осјећању вјечите правде власници не могу тражити никакве одштете.“ Као разлоге за то наводе:

(1) Јер је земља у старо доба била наша и“ од нас насилно отета; :

(2) Земља није власништво ага. Кметска селишта не спадају у мулк, већ у тако зване мирије и оне су власништво државе. Држава их је у старо доба давала појединцима само на уживање с тим да о сеом трошку дижу војску кад држави затреба и врше друге државне послове... Кад су аге престале служити држави, изгу-