Српски књижевни гласник

E O

5I0 Српски Књижевни IacHHK.

били су право и на уживање земље, а с тиме право |

на какву одштету; : | (3) Ми смо земљу платили и преплатили. још давно i: и тако на одштету нема нико право...

У трећем одељку, опширније се скреће пажња на питање о беглуцима и, између осталога износи: да „за турске владе | није било ни 109, данашњих беглука, већ су постали за аустријске управе“ на разне недопуштене и неправилне начине. +

Као што се могло очекивати, овом гледишту тежака | стоји у суштој противности гледиште „Удружења Земљопосједника за Босну и Херцеговину“, које је оно изразило наро-. чито у својим меморандумима поднетим почетком септембра. 1919 Влади, а 24 новембра Престолонаследнику. У последњем меморандуму господари земље тврде: да су њихова „права. како са легалног, тако и са моралног гледишта · потпуно“ оправдана, и требало би да се држе изван сваке дискусије.“ Кметски однос пак по њиховој изјави „није такођер постао правом јачега, него уговором и природном еволуцијом односа i између тражења и нуђења земље и рада“, и тако даље. |

Као општи суд може се изрећи: да колико гледиште. наводи тежака у суштини потпуно одговарају историјским чињеницама, толико су гледиште и наводи господара земље у основи скроз нетачни. Ради оправдања оваквог суда, не мора се захватати у далеку прошлост и детаље, већ је довољно истаћи само потоње неоспорне чињенице. Турско аграрно законодавство никад није признавало пуно право својине над земљом. Већ по самом Корану, врховни власник све земље је Бог, а пошто је султан као калифа заме Божји, то је он сматран и врховним власником све земљ У потпуну својину, т. |. као мулк, појединци су могли стећи по игрочитом одобрењу, само оно што је производ њихово односно људског рада уопште. Зато су се као мулк могле имати само куће са окућницом — вртом од највише пол дунума (око 500 квадратних метара), затим воћњаци, ВИНОгради и баште, па и то само дотле док ти засади буду г (0стојали.! Над свим осталим земљиштем, које се сматрал

1. Gay а : : емље у које улази плуг никако не могу бити мулк“, вели с

изр ) / речко у старом турском аграрком закоку за Босну од 1565 годин

ње РС Тг ићејке, у СТазлка Zemaljskog Muzeja, 1"16, XXVII