Српски књижевни гласник

Нестајање Закона. 617

· управни акти.“ Шта би вредило што се закон издаје по тежем поступку него управни акт, ако би закон могао бити мењан _ управним актом 7 Али, ако се закону призна већа правна · снага него управном акту, то не значи само да закон може променити управни акт, а управни акт не може променити _ закон. То значи, такође, да у случају сукоба закона и управног акта суд. мора признати првенство закону. Тако се долази до закључка да сама сталност правног поретка тражи став· љање“ суда под закон а не под уредбу.

Сталност правног поретка јесте општа потреба свих "држава, без обзира на то по каквим су политичким начелима _ оне уређене. То нам објашњује зашто је суд био стављен “под закон не само у модерној правној држави, него и у старој _ полицијској држави, каква је постојала у Немачкој ХУШ века, _ пред: Француску револуцију. У полицијској држави, владалац _ је могао, истина, променити једним актом своје воље сваки закон, — али, докле би један закон важио, владалац није могао, њему насупрот, издавати наредбе судовима. За судове је “важило само оно што би им он прописао у законској форми, која је била друкчија него форма управних аката. _ Захваљујући том чисто формалном критериуму, закон је био · одвојен од аката управних власти и уздигнут у једну вишу сферу. Већ самим тим што није могао бити мењан у форми управног акта, закон је постао трајашнији од управног акта. Уз то ваља имати на уму, да се у старој полицијској држави сматрало да оне законе које судови примењују, законе грађанске и кривичне, не треба сваки час мењати; онда је извесни правни консерватизам био у моди као данас извесни правни реформизам, — и тај консерватизам обезбеђивао је сталност закона _ чак и од владаочеве свемоћи. Укратко, поред свих разлика _ које су иначе постојале између старе полицијске и нове правне државе, и у једној и у другој стабилизирање правног – поретка сматрало се као неопходна потреба, и то се мислило _ постићи одвајањем законодавних аката од управних, и став– љањем судова под законодавне акте а не под управне.

VI

Оглед који смо ми учинили са т. зв. законским уредбама, са уредбама које Влада издаје на место закона и које “би хтела да натури и судовима, — оглед је тај најбоље