Српски књижевни гласник

626 Српски Књижевни Гласник.

је плићак на Сави код Мишара испод Шапца (преко дес километара); ту је потребно на целој тој дужини урезати речном кориту, у иловачи, један канал око 60 метара шири и око 1,20 метра дубине. Све остале препреке узводно д Босанског Брода, знатно су мање и знатно лакше за извођење. Чишћење савског корита између Београда и Босанског Брода, на свима местима која сметају правилној пловидби, могло би се извршити за две године. Тај би се посао радио великим. пловним машинама за чишћење корита (багерима), и не би коштао више од тридесет до четрдесет милиона динара. Рач' 5 најући да ће бродарски саобраћај на тој линији после извршења оваквих радова бити већи но што је био прошле године, кад је мала вода више од три месеца спречавала правилну пловидбу, и ако претпоставимо да ће се он кретати између не! више од 800.000 до 1,000.000 тона, цела сума утрошена за довођење корита у исправно стање могла би се лако амо тизовати, таксама, за десетак година. | На секцији Ђосански Брод—Сисак—Загреб мора ce извести знатно већих радова: до изнад Сиска употребило би се само савско корито, а последњи део код Загреба морао 6! се извести као пловни канал. Шта је све потребно да се уради на овој другој секцији, колико би то коштало и колико би времена требало да се радови изведу, на то је немогуће ei дати тачна одговора. Једино се поуздано може рећи да тај део Саве треба прво потпуно проучити и израдити програм! по коме ће се потребни радови изводити. Држава на овоме! другоме делу мораће да поднесе један део трошкова, јер само! бродарство неће непосредно моћи да те издатке таксама покрије. 24 (5) Драва. Драва би требала да је пловна на дужини! од 229 километара, али се при малим водостањима њом не може пловити. На регулацији Драве почето је да се ради још OKO 11770 године; живљи рад почео је око 1840, али“ регулаторни радови нису још ни издалека завршени. Циљ свих до“ сада извођених регулаторних радова био је да се Драва учини фе пловном у свако доба од ушћа па до Барча, на дужини о i 38 150. километара, а од Барча па узводно да се задржи дана- 0 шње стање. Бојнички инжињерски стручњаци око 1770 годи о први су почели да цене важност Драве, и то из стратегијских разлога доцнији радови предузимани су да би се могло! На, лакше превозити жу ] ушћа дер И А нико дрње И рута ЕРИ 0: 8 | поседи кнеза Шаумбург-Липе и графова Сечењија, Јанковића. DOLE о ДО других. Узрок томе што је 'на Драви до! сада! Ано“. Ću с свакако треба тражити у утицајима тих велик! га. главни рад у том погледу био је на уклања спрудова који су сметали пловидби. Око 1840, приступило канализацији Драве, која ни до данас још није довршена.