Српски књижевни гласник

<

Саобраћајни Преглед. А 627

зе то утрошено је до сада много новаца; и ти радови морају и даље продужити јер би иначе све што је учињено могло гома брзо да пропадне. — На Драви има седам паробродкњх станица и два зимовника за бродове; у погледу подиања насипа за одбрану од поплаве на њој је до сада мало рађено.

Саобраћај који је Бродарски Синдикат имао прошле одине на Драви износио је око 40.000 тона. Поглавито се реносила храна, дрво, и нешто угља. И ако је Драва најећим делом гранична река, ипак је она врло, важна саобрана артерија, јер је на њој поред осталих места и Осијек, ан од најглавнијих наших индустријских центара.

(4) Тиса. — И. ако највећа притока Дунава, Тиса је ипак а својих 460 пловних километара од мањег значаја но Сава. ја 160 километара, колико она тече нашим земљиштем, за бродарство нема никаквих великих тешкоћа. Мале воде су, еоријски, врло ретке на Тиси, тако да се преко целе године оже пловити до Сегедина. (Практично, бродари рачунају вега 250 пловних дана.) Између њенога ушћа и наше граице ca Маџарском, на Тиси је извршено просецање извесног роја окука, да би она лакше могла да чисти своје корито. д наноса, који јој нарочито много доноси Мориш.

Го С једне и с друге стране поред Тисе има велики број Еводних задруга“ са њиховим насипима за одбрану од поплава, пумпама и каналима. Тим радовима заштићено је од поплаве ише стотина хиљада хектара земље и подигнута је јако ародна привреда у целом Потисју.

“На Тиси, за сада, немамо никаквих потреба за извођењем аквих нових хитних великих радова. Има доста мањих радова на осигурању обала и чишћењу корита које треба извршити, али су они од локалног значаја. — На Тиси немамо ни једног имовника за бродове.

Ш И ако врло велика река, Тиса је од увек имала доста слаб бродарски саобраћај, поглавито због правца њеног тока, који је имао никакве везе са Будим-Пештом. Како Тиса тече у правцу Београда, она ће у будућности играти улогу једног много важнијег воденог пута. Бродарски Синдикат имао (е зошле. године на Тиси саобраћај од 100.000 тона.

(5) Канал Краља Пешра. — Овај канал (раније Франце анал) дуг је 118 километара, и везује Дунав са Тисом међу Бездана и Старог Бечеја. Саградило га је једно повлаШћено друштво од 1795 до 1501; саобраћај је отворен 1802, Штрошкови око грађења износили су четири милиона бечких ворината. још одмах по отварању канала, то је друштво шало да се бори са разним тешкоћама и пропало би да го жава. није потпомогла и, 1842, потпуно узела у своје рукс. ак, 1870 године, донет је закон о уступању тог канала | јном повлашћеном друштву, са државним учествовањем у

40%