Српски књижевни гласник

ЕНИ O OON NJ Toa iy

% Ј и 4, , : , 1 „#743

530 Српски Књижевни Гласник.

трална административна организација, каква је за те радове већ уведена од нашег уједињења. У погледу извршења регулаторних радова на нашим рекама, на првом месту треба ставити преобраћање воденог пута Београд—Босански Брод —Загреб у првокласни водени пут; паралелно и слично тим радовима треба изводити и радове на“ Великој Морави, јер ће водени пут Загреб—Београд—ушће Мораве—ЋупријаСталаћ представљати тако рећи саобраћајну осовину — кичмени стуб наше државе. :: Београд, центар наших водених путева, треба снабдети великим пристаништем на Сави или пред ње. То ће пристаниште бити једна од најглавнијих веза између наших железничких линија и мреже водених путева. Оно ће имати да буде типа трговачког, и поред осталих техничких инсталација, мора бити подешено да врши улогу регулатора саобраћаја између наших водених путева и велике железничке линије која ће везивати Београд непосредно са морем. : 22, Овај кратак програм морамо извести безусловно, у прво време, и скромна данашња финансијска средства наше државе биће довољна за његово извођење. Велике планове O каналима Морава—Вардар и Београд—Купа—Бакар, у овом тренутку, можемо одложити за будућност. a :

МИЛАН М. ЈОВАНОВИЋ.

| ;

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД.

СА ЗБОРА НАРОДНЕ БАНКЕ.

На дан 4 априла био је први редовни збор акционарат Народне Банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Зборуј је поднесен извештај о раду за време од 1 фебруара до: 31 децембра 1920. За припрему око уређења и отварања филиалат требало је пола године, тако да је у целој земљи отпочео | рад тек ! августа 1920. 3

Народна Банка располаже са петнаест филиала, од којих“ је само један у Јужној Србији (Скопље), а осталих четрнаести су у важнијим трговачким градовима по Хрватској, Босни Словенији и Војводини, где су до уједињења били филиалит Аустро-Угарске Банке. У погледу кредита најјаче стоји Загреб, | па онда Београд. Докле је у седишту централе одобрено кредита свега 89,9 милиона динара, дотле је у Загребу отворено | кредита за 147 милиона динара. Београд ипак држи већу го товину код Народне Банке, по жиро рачуну (44,8 милиона) докле је у Загребу било свега 38,6 милиона, и ако располажет много већим кредитом него Београд. |

| | | |