Српски књижевни гласник

ог што ћемо и о њој говорити на овом месту. -— По (чини свога слива Морава је нешто мања од Драве, и са има неких сличности. једино јој је слаба страна што лета има веома малу количину воде. До грађења жеезничке пруге њеном долином на Морави је постојао извешн саобраћај, па су чак вршена и извесна проучавања ради ентуалних радова који би је начинили већма пловном, али како је подигнута железница, Велика Морава и пловидба а њој заборављени су потпуно.

_Ако би се гледало на будућност, а не само на потребе анас до сутра, онда би још одмах требало најозбиљније узети проучавање Мораве до Сталаћа ради стварања ког пловног пута кроз унутрашњост Србије. Свакако да није много хитно приступати проучавању. великих прота као што би био водени пут Морава—Вардар, али оно би било релативно веома лако да се изведе, то је подеавање целе Велике Мораве за бродарски саобраћај. Од талаћа, преко Ниша, до Лесковца тај водени пут не би још давао никакве изванредно велике тешкоће, али бисмо се у тку могли скромно задовољити са оним што би нам са ањим финансијским жртвама дало највећих резултата, а је остварење пловности на Морави до Сталаћа. Веза коју делина Велике, Мораве добила са мрежом осталих наших них токова, учинила би велики“ економски преокрет у у Србије. Треба радити да се она што пре оствари.

"Из свега до сада изложеног излази да је мрежа наших одених путева у погледу унутрашњег саобраћаја од првоасне важности, а ослоњена на Дунав, велику међународну ку која нам долази из индустријских земаља средње Европе зује нас преко Црног Мора са осталим снетом, има веику важност за размену разних наших пољопривредних прода са индустријским производима других земаља. Прити је центар свих наших водених путева Београд. Пре шег уједињења, државна и административна подела ометала извођење систематских радова на Сави, нашој најпловнијо| реци: нарочито подешене железничке тарифе убијале су пловидбу на њој, и све што није било у непосредном интересу еча или Пеште није се радило; пловидба је била слаба чак а Тиси, јер ова река не конвергира Пешти. Стварањем аше уједињене државе све је то измењено, и Београд, природни центар тих водених путева, постао је у исто време и државни центар. Из свих ових разлога, ми морамо имати ) погледу водених путева један систематски државни протран који треба на првом месту да исправи све оно што је било немогућно, или што намерно није до сада рађено. |

За остварење систематскога рада на побољшању наших дених путева потребно је да остане у томе погледу цен-