Српски књижевни гласник

Be

и

Oba +

638 Српски Књижевни Гл

асник,

наводи. Кад нам Г. Ројц каже, на пример, да је један пуковник на улици љубазно позвао себи једног господина и, кад му овај пришао, отпочео га тући, ми немамо разлога да не ве рујемо Г. Ројцу, али имамо разлога да не- верујемо томе господину. Тај је пуковник у свом животу морао срести много људи и на улици и у својој канцеларији, и није дигао руку на њих. Зашто је дигао на овог господина7 Зашто је“ данас васкрсла баш стара, франковачка парола „Апцуг Србине Један рђав систем државне управе даје се много лакше · излечити него један рђав менталитет широких народних маса. И зато будућност народног уједињења и зависи много Више, 4 од хрватске интелигенције, него од српске или словеначке. # ПРИВРЕМЕНИ.“

ОЦЕНЕ И. ПРИКАЗИ.

Zdenka Marković, Де. — Zagreb, izdanje Knjižare 7. 1 у. Vasića, 1920. – i 7

. Хвала понајприје вама, који сте ми толико пута 7

хотице и нехотице задали бол; :

и вама који сте ми припомогли до разочарања, | можда грких и тешких;

и вама, који сте ме погледима својим вријеђалиси

ријечима својим хтјели да отрујете; ;

и вама, који сте ме исцрпљавали и душу ми испијали, а да ми нисте ништа на узврат дали;

вама, који сте настојали да ме окрадете, да ми подло изнесете благо из ризница мојих и да као лупежи нетрагом побјегнете с њим;

и вама, који сте сунчане моје дане застирали копреном, спреденом од мрака и туге,

свима вам хвалим...“

Кад прочитате, у самом уводу, ове топле редове, очекујете да ћете у наредним странама наћи повест нежне, широке и више свега добре словенске душе. Али, одмах затим, из идућих редова, исто тако лепих, добијате сасвим други утисак: списатељица не захваљује другима скрушено, покајнички, у жељи да се понизи пред људима; она им захваљује зато што, се само преко њих могла успети до оних врхова „до којих. не допире више ни презир, ни хула“ људска, што је само преко њих дошла до свог личног усавршавања. Као што нага-. ђате, ту даље неће бити речи о племенитим, оданим душама.