Српски књижевни гласник

__ Оцене U fimMWnav. | __ __ _- 630 жртвују, у књизи ће се говорити о уздизању једне опивене самом собом и лепотама природе и уметности. ва три дела ове књиге: и Пјесме Дјевојачке, и Леш и шц Михаел изражавају једно; било у облику песме, било

тику писма, или у облику приповетке избија увек једна та идеја списатељке: свакидашњица је тако мало лепа, нимо се у висине, узлетимо ка срећи, сунцу. И тако, ма да. само један део ове књиге носи име Леш, оно се врло 3ro но односи на делу књигу.

и Шјесме Дјевојачке су химне љубави. Оне певају љубавне

тутње, снове, чежње, радости и јаде. Песме су пуне заноса атре, пуне страсних акцената као библијска Песма над тама или Сафине Оде. Али, у свем њиховом заносу, у · трептају и раскоши, осећамо извесан несклад: откуда

: је једна девојка толико свесна саме себе и своје лепоте, да то да девојка, нежна и чиста и млада девојка, која. сања о љубави, пева своје снове речником најискуснијег бавника 7 У свој овој лирици, пуној полета и лепоте, наруна је хармонија и ако списатељица толико тежи за њом. Већ у Пјесмама Дјевојачким види се колико Гђицу Марковић

8

"ересују душевни проблеми, и колико она вешто уме да јоналази и кутове нама прикривене. У Оцу Михаелу про(психолошки много је сложнији и значајнији. Отац Михаел, никански калуђер, рођен у цветној Фламанској, волео је у детињству „посве друго него о чему су људи обично

оки“, сањарије у мрачним и пространим готским црквама ; звуке оргуља, где је завидео анђелима „за њихова велика златна крила.“ Доцније се повукао у један стар швајцарски "самостан, да се у самоћи преда размишљању и паучном аду. Он је и изврстан проповедник, и од његових речи слуоцима душе расту као „набујале воде“. | једне горске пролетње недеље, „кад је свијет и зрак и пун злата“, држећи проповед у цркви, отац Михаел еда у гомили занетих слушалаца два чудна ока, у којима · „нешто прелијева и љеска“, и које су гледале крсза 1, и тале му душу. Те очи су биле очи младе студенткиње, угарке Кресе Петрове. Отац Михаел не може да заборави (очи, оне га свуда прате, он их види свуда, у цветним тољима, у китама цвећа, на далеким путевима, у својој ћелији, а идеја више га никако не напушта. Он (те отискује од себе, али му се опа намеће двоструком јачином. Га душенна криза — освајање пожудних мисли у глави једног савршено спосника насликана је врло пажљиво и успело, У TOM по еду најбоље је поглавље „Мадона“. Али, какав ће сад бити je Kan ce orat Михаел нађе сам у исповедаоници, очи у

с угдрхталом, узбуђеном девојком, кад је он CHOJMM > oj uera Cc OHa OHCCHi

и

»

пламтелим погледима пије и каља,