Српски књижевни гласник

да АИ тог наглог 'душевног преокрета и ubav души калуђера жедног живота. Како су та објашњења с и како нас He могу да убеде! Колико нас више осваја, сличној сутуацији, у Таиди Анатола Франса, онај очајан, с дубоко човечански крик испосника ситог одрицања: Све. лаж — само љубав је вечита... Одрицање и одлазак О Михаела, међутим, представљени ма како узбудљиво и болно, пе дирају нас: изгледају нам тако далеки од живота, нерсал И. психички немогући.. Трећи одељак, главни одељак књиге, добио је. своје и по слици којом је јунакиња приче, млада уметница, изво вала себи име уметнице: „Комадић неба и комадић мора, па два велика крила, разапета у уздуху, и слабо младеначко тијело, које се испод њих пуно среће светлуца и миши напиње, то је моја нова. слика: Леш.“ Млада уметница, још као девојче у гимназији, приже кивала је да се, као Икар или Фаетон, вине у модрозлат гисине, у мирисе етра, у свемир, ван граница овога све тамо „с ону страну живота“, и ако је осећала да је „до та далеко, страшно далеко“. Али она је схватила тајну, к Икар И крастон нису познавали: летети се може душом, · телом. А душа узлеће ка сунцу радом и, нарочито, ум ношћу. Цео Леш састављен је од покушаја узлетања, падан падања на земљу и разочарања, поновног дизања и најза непоколебљиве вере да ће у томе успети. Све своје стрепн и наде, уметница преко писама казује свом пријатељу. детињства, чију душу жели да „разоткрије“, и цела ова преписка има сврху: да се душе слију и узлете заједно у свемир. Али, при првом сусрету, заволеше им се и очи и уста њина, — и душе, заједно са својим грешним телима улећу у брак. : И читалац, сав понесен дојакошњим вртоглавим висинама, т,жи се, с извесним разочарењем: баш смо ми љ бедни створови; толико се устремљавало у вис, толико посегнуло, толико лепршало крилима, крилима великим као плашт, — и све то само, као што вели Г. Бранко Лазаревић, Петрија нађе Петра.

во |

Ипак, књига Гђице Марковић једна од ретко успелиз књига у нашој књижевности. Тај успех постигнут је поглавит И. GOO Vo брижљивом обрадом сваког одељка, сваке стр:

ваке реченице. Гђица Марковић уме да запази сваку зна чајну појединост, уме да распреде и наслика и најзамршен душевни покрет својих јунакиња, а њине душе су занимљ сложене, модерне. Али, као што нас где-где вређа власт истицање тих јунакиња да оне нису „обичне девојке“, т