Српски књижевни гласник
Оцене и Прикази. 641
ај њин вечити трк за лепотом смета им да опазе и вилно оцене најпростије „обичне“ ствари. У једном наступу цоброте, јунакиња Леша жели да зађе у радничке станове и гом малом свету отвори очи за лепо: учиће их гледати лепе слике, избациваће одатле вештачко, — незграпно цвеће и „шаролике вазе“ ! ЊЕ (Изгледа да је списатељица, и ако са својом јунакињом роповеда бежање од људи, познала добро њих, њихове тежње мисли. Нема много проблема и мисли модерног човека који ису њу · занимали: слава и љубав, вредност живота и ужиања, таштина свега и ограниченост људске природе, прикли су на се њену пажњу, и о њима је рекла неколико х и оштроумних мисли. Али, највише се задржала на метности и раду, чија је свештеница. Вредност рада она је · дубоко осетила, и то је у Оцу Михаелу тако лепо изразила, да то место долази у ред оних речи које ошину читаоца као ња, урежу му се у душу, и остају му као један од путоказа цео Живот. _ Скупа узев, књига Гђице Марковић чини једну новину у шој књижевности. Већ и друге савремене наше списатељице ; неле су у нашу књижевност пуно нових, специфично женских "особина: Гђа Исидора Секулић своју претањену психологију, ица Милица Јанковић нежност и доброту, Гђа Зофка Кведерметровић тежњу за правицом. Гђица Марковић, пак, својом хсобношћу да изради деликатне портрете сасвим изузетних ичности, какве се не срећу често у животу, и вештином да х стави у оквир изаткан од песме, чежње и љубави, јесте редставник једне такође превасходно женске особине: страха реалности и бежања у плаве снове. ПАУЛИНА ЛЕБЛ-АЛБАЛА.
ПЛАТОНИЗАМ И САВРЕМЕНА НАУКА.
Платон, Симпосион (Диалог о Љубави), превео Владимир иновић, професор гимназије. Сарајево. Издање И. Ђ. Ђур_ ђевића, 1921. („Мала Библиотека“, св. 254—56.) - Луј Фавр, аучни Дух и Научни Мешод, превео Милан Шевић. Београд, јдавачка Књижара „Напредак“, 1921.
у
Платон је мислилац који има најпространији и најсилнији утицај на развој европске мисли. Платонизам, у ономе што "он у битности својој јесте, живео је кроз све векове, управљао мишљу европском кроз целу историју њену, и данас је ова целокупном менталитету и схватању европске културе. ас, он је проширени и нешто модификовани платонизам атона; али OH ie данас, тако модификован, темељ на коме е диже модерна наука, он је подлога савремене вере у,науку. рва Обнова у историји европске мисли биће она која буде 41