Српски књижевни гласник

УМА 2

644 ; Српски Књижевни Гласник.

Часопис Историјског Друштва у Марибору.

О озбиљном и симпатичном нашем Историјском Часопису – (Časopis za Zgođovino im Магоаоркеје) што га, под редакцијом – професора Д-ра Фр. Ковачића, издаје Историјско Друштво у | Марибору већ је било помена у нашем листу. Сад бележимо | да је изашла и једна свеска Часописа за 1921 годину са ода- браном садржином: расправе, прилози, критика, друштвени – гласник и некролог. И ако је овом нашем Историјском Дру- · штву седиште у Словеначкој, његов се Часопис бави не само · историјом и етнографијом читаве наше земље, већ има и прилога на српско-хрватском наречју нашега језика. У овој | последњој свесци, на пример, саопштио је Г. Тих. Р. Ђорђевић · у српско-хрватском преводу „Путовање Симона Клименса“ кроз северозападне крајеве наше земље 1715 године“, у коме – је енглески путник описао свој пут из Беча, преко Будима, Столног Београда, Весприма, Каниже, Вараждина, Загреба, · Карловца, Требња, Трста, Горице, Љубљане, Цеља, Марибора и Граца до Беча, — дакле кроз наше крајеве ван Словеначке. · ТИ

„Сто Ремек-Дела Страних Књижевности.“ Позната париска издавачка књижара „Обнова Књиге“ (Га Кеnaissance ди Пуге), која је још пре рата издала једну колекцију | (стотина свезака) најлепших дела француске књижевности, у јевтином и спретном издању, предузела је да објави сличну једну колекцију, такође у сто свезака, изабраних ремек-дела страних књижевности, Les Cent chefs-d'euvre енапрег5. још у другој половини ХУШ. века, један просвећени француски | космополит, маркиз Поми д'Аржансон, покренуо је био чувену. Bibliothčque universelle des romans (1774) y намерч да у“ њој објави најпознатија књижевна дела свих страних народа, али је та велика збирка остала незавршена, из простог разлога. што је у то време у Француској било врло мало људи који су познавали језике и књижевности удаљених народа; за нас. та Библиотека и њен издавач имају интереса у толико 'што је, како изгледа, једна њена свеска имала да донесе француски превод Гундулићева Османа (Геоп Саипнег, 165 Epopčes јгапса зе5, +. П, Раг5, 1892, р. 679.); тај превод није никад угледао света, али је оригинални препис Гундулићева спева, који је у ту сврху био набављен, и данас сачуван у Парчзу, заједно са две песме Качићева Разговора Угодног, у Арсеналској Библиотеци, као што је познато. У првој полови n XIX века, нарочито за време романтизма, интересовање за стране књижевности изазвало је највећу колекцију туђих књижевних дела која се икад покретала у Француској, и која се била ограничила искључиво на драмски род: Слеј5-а'сеиуге ае5 /теате5 епгапреге (Раг5, 1822-23, 25 свезака), али која је такође остала незавршена. - 28