Српски књижевни гласник

'примерну издржљивост, и за сведоџбе које нам је дао, и којих има на много места у овом преводу, о извесним особинама · са којима се не сретамо увек у наших преводилаца; оне. he још једном бити поменуте на крају овог прегледа. ; Овако велики превод не може се подробно аналисати | нити се сваки део оцене може доказивати. За то би требало · бити сувише опширан, наводити многе, често дуге низове · стихова из немачког текста, затим њихов превод из књиге Г. Савића, затим превод истих места какав критичару изгледа | правилнији, и најзад коментар, најчешће врло заметан, који би имао да покаже недостатке Г. Савићевог превода и да оправда критичареве замерке. Ја ћу само, помоћу неколико примера, илустровати главније тачке оцене. И ти ће наводи бојим се, испасти сувише дуги. |, Први је недостатак превода ове врсте, па и овога, што нису поетски. Преводиоци су у оваквом случају сувише везани за буквални смисао свога текста ; често, на жалост, и за најмање важне ствари тога текста. Не одмичући очи од тих појединости, а заплетени с друге стране у тражење стиха и слика, они скоро сасвим изгубе осећање за песничку. страну стихова које преводе и својих сопствених. Крила, која најчешће нису ни иначе дуга, престају да раде; и од поезије остаје проза. Узалуд је превод иначе веран (кад је веран); ако су речи верне, а лепота је превод оставила, превод је неверан. Основно, најдубље и најпотпуније правило за добро превођење је да „превод треба да да ушисак оригинала“, а не речи оригинала. А у утиску песничког дела прву улогу игра његова лепота. 4 Овде OM нарочито требало навести примера у довољном броју, да послуже као доказ овоме што кажем; ја могу само упутити на књигу Г. Савићеву и препоручити читаоцу који зна немачки да напоредо са Г. Савићевим преводом чита нека места у оригиналу, која сам изабере; или, ако не би знао немачки, да напоредо са TF. Савићевим преводом прочита неколике стране из кога било од наших бољих песника. Поезија је ишчезла из његовог превода не само зато што у његовим стиховима нема довољно топлине, полета, и углађености, но поглавито због преводилачког система његовог: Г. Савић није препевавао, но је преводио. Да је Г. Савић сам, оригинално, састављавао своје стихове,