Српски књижевни гласник

На Јуришу. . - | 5

својим нервозним рукама резати име на бранику свога свега изгруваног шлема. |

Време очекивања и нервозе. ·

Мрачило се. Сунце је већ давно ишчезло под покровом магле, али сада поче и оно мало слабе мутне светлости да се губи, и све да се завија у маглу и сутон.

Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови планина.

Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео, ађутант је нервозно погледао на војнике под собом, и заповест је пала.

— Напред.

Подупирући се кривим тисовим штапом, бели мајор пошао је и сам напред са својим малим штабом.

Две збијене чете пошле су за њима. Ишло је се хитро, све један за другим збијени и блиски.

Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру. Ађутант би да говори, прича. Капетан најближе чете је до његг. Мучи и њега све ово. Шта се то дешава rope? la u су одбијени наши 7 Први пут им телефон јави да је Кајмакчалан пао. Булатовић са шаком војника и заставом у руци узео је прве ровове на њему.

И ађутант сам не зна, али ипак поверљиво прича:

— Под контра-нападом наши се повукли; изгледа да су нам чак и наше полазне ровове узели...

— А да ли ћемо, Душко, и ми сада у напад 7 — смежурани капетан забринуто пита.

: — Па да шта ћемо. Зар не видиш чичу како се променио 7

А кроз очи ађутанта као да пролазе слућене слике јуриша и клања.

У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама. Звизне и овде по који залутали куршум.

| Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи. Високо у зраку по који шрапнел грмне. Ноћ пада.

— 0... 0..., неко застења.

Сви ћуте и журе у напред. Неколико стена диже се пред њима. Дах је постао кратак, сва су тела топла, ранац

-