Српски књижевни гласник

16 Српски Књижевни Гласник.

привлачи срца и одбија их. Ако желите да знате зашто, ја ћу покушати да вам то кажем. Али да ли је то врло корисно, младићу 7 Ви који сте живели близу ње, ближе но што сам ја живео, зар ви нисте већ осетили њену неодољиву чар“

— Господине генерале, одговори Оливје с претворнем веселошћу, ја сам мислио да сам вам рекао да, до тренутка кад ме је господин де Сетубал извео из заблуде, ја сам био држао да госпођица Дечарт припада нашем полу. Врло. је природно, у тим околностима, да сам се ја отео њеној чари. Да је се десило супротно, признајем да би ме то мало узнемирило. Ова иронија зазвони лажно у општој нелагодности.

- Алегрија Дечарт! рече бригадир пошто је поћутао. Сећам се! Први пут кад сам је видео, она је излазила из. краљевог штаба, баш овде, у Елизонду. Спустила је била пред ноге Дон Карлосове своје страховито богатство. још је имала своју огромну црну косу. Недељу дана доцњије, јездила је на челу војске која је ишла ка Естели, Jhecyhn с френетичком радошћу својим кратким малим коврчицама. Ни две године после тога, Дорегарај, на једном ручку на коме су били Валдеспина, Мендири и ја, рекао нам је поводом ње славну реченицу... Да, да, господо, ја знам, ви је знате, сви је овде знају, али наш гост је не зна.

— Каква је то реченица“ запита Oni,

— Говорећи о Алегрији, Дорегарај је рекао: „ја залажем реч да ћу пробити линије Саморостра с колоном састављеном једино од карлиста којима је она била љубазница“. Ето шта је говорио Дорегарај, има две године од тада. И ако. вам сада ја понављам ту реченицу, младићу, то није ради тога да вам дам права да презирете Алегрију; на против...

— На против, рече Оливје горко.

— На против, младићу, рече генерал врло охоло. Ја сам тачно рекао. Треба разумети извесне ствари. Погледајте погнуте главе ових официра који су се тукли јуче, који ће се тући сутра. Ни једнога двомисленог осмејка, ни једне од оних ружних мушких шала. Треба разумети...

— Шта треба разумети 7 рече полако Г. де Пренест.

— Треба разумети да је она на коју се све смешило, и која је принела дивну жртву свога богатства, била још див-