Српски књижевни гласник
За Дон Карлоса! 17
нија чинећи једну другу жртву, жртву коју ви можда почињете да погађате.
Оливје убриса своје слепоочнице.
— Она је била лепа, лепоте која вам је позната. Она је ставила у службу краљу, сем свога богатства, ову другу пропагандистичку снагу. Колико му је тако довела јунака 7 Ником не би пало на ум да даје цифру оних које, у карлистичкој војсци, и без увредљиве намере, кунем се, зову „регрутима Алегријиним“; мени мање но ма ком другом. Међутим, ја немам утисак да издајем какву тајну казавши вам да за столом око кога смо вечерас искупљени, на седам официра Његова Величанства, има два регрута Алегријина.
Г. де Пренест пређе погледом ћутљиви круг гостију. Он виде капетана Нарваеца врло зарумењена, оборене главе. Мали поручник де Сабрадиел седео је укочен на свом седишту, блед, непомична погледа,
— Два регрута Алегријина, продужи бригадир Гамунди. Капетан Нарваец био је добар поручник у артиљерији Серановој. Пао нам је у руке у Абарзузи. Тада је видео Алегрију први пут. Две недеље доцније, био је с нама. Оној која нам је дала једног таквог официра, ја можда не бих поверио васпитање своје кћери, али ми је до воље да је ценим више но лепе госпе које долазе, у Дирангу, да се пренемажу на чајевима Његова Величанства. Зар не, мајоре де Сетубалег
— Господине генерале, прошапта смрвљеним гласом ађутант, показујући Жана де Сабрадиела.
— Истина је, умало не заборавих, настави страшни старац. Пре две године, Жан де Сабрадиел био је један ништаван дечко, који је жалио што је затворена коцкарница у Сен-Себастијану и који се наплаћивао за то у Биарицу. Онда је видео Алегрију... И сада је он поручник де Сабрадиел, најхрабрији хусар карлистичке коњице; ја сам баш данас послао предлог о његову постављењу за капетана...
Један јецај прекиде Гамундиа. Жан де Сабрадиел је плакао. Очи Оливјеа де Пренеста, обично тако равнодушне, севнуше пакосном радошћу.
Бригадир се био дигао. Заобишавши око стола, прошавши између својих официра, који су се склањали ћутећи, он приђе малом хусару који се био срушио на сто и спусти лагано обе своје руке на његова јадна рамена која су се тресла.
2