Српски књижевни гласник

За Дон Карлоса! 419

— Доносим вам предлоге генерала Прима де Ривере, господине, одговори официр врло пристојним француским језиком.

— ја горим од жеље да их познам, нарочито ако су часни.

— Његова Екселенција се обавезује својом чашћу да ће вас оставити у животу, вас и вашег друга.

— Без икаквих услова

— Под једним условом: ако обојица имате редован положај у карлистичкој војсци.

— Али то је баш услов, драги господине, који ни мој пријатељ ни ја не испуњавамо.

— У том случају, ја могу само да вас позовем да се одмах предате на милост и немилост.

— Да бисмо били стрељани, је л' те 2

— Ви не припадате ниједној од ратујућих страна. Карлисти су стрељали пруског капетана Шмита. Вероватно да ће се и с вама поступити на исти начин. Остаје вам само да се предате.

— Господине, одговори Г. де Мањоак не може бити учтивије, ја не знам чему се треба више дивити у вама, вашој наивности или вашем непоштењу. Ви нам одбијате заштиту међународног права, због тога што не припадамо ратујућим странама, али налазите да је сасвим у реду прилазити нам у сенци беле заставе. Са вашега гледишта, ја бих био сасвим логичан кад бих вам овог часа пројурио куршум посред чела, задржавајући право да мало очешем и тог љупког младића који вас прати.

Официр алфонсист скрсти презриво руке. Бела застава све више дрхти у рукама његова друга.

— Журимо се, рече он. Доста је било празних разговора. Јесте ли за да или не.

— Разуме се за не, драги господине, за не. Ваше посланство било је детињасто. Ми смо већ оборили двојицу од ваших. Кроз један сат, биће их око четрдесет на земљи. Кад смо већ и онако пропали, ми имамо права, зар не, да се мало разонодимо.

Официр поздрави и окрете се. Г. де Мањоак га нанишани.

Оливје му спусти руку на мишицу.

— Допустите, драги господине, то није у реду. Не поштујмо правила јавног међународног права са Шпанијом. Али, међу

27 +