Српски књижевни гласник

ГАМЕХМТАТТО.

Јао, жут месец мртве оживљује! Кроз грмље тешка дрхтуре певања. Поњава ноћи гори од севања,

у којем Бог свој крај доживљује.

У једној бесној линији ђаволи.

Гле, на брег висок Христоса терају, лукаву замку ставит му смерају, како да светац пожуде заволи.

Петар и с њиме сплашени другови плачу под брегом кледавих кољена, цепа се једна визија вољена,

са глава светли падају кругови.

Ох, видех, како пропаде наука, блед Галилејац хаљине подера и неко небо ко крпу продера, спустивши у свет легије баука.

Још у свем грмљу дрхтуре певања, мрк месец мртве у. раке поставља, а мене нешто велико оставља

и баца празног у очај сневања!

АНТЕ КОВАЧ.