Српски књижевни гласник

ГРЧКА ТУМАЧЕЊА САВЕЗНОГ УГОВОРА СА СРБИЈОМ.

Ашина, крајем јуна 1921. — На једној од првих седница данашње Уставотворне Скупштине грчке поднела је једна група владиних посланика предлог, према коме би Скупштина требала да донесе решење да Грчка није издала Србију за време светског рата. То решење, како је гласила жеља предлагача, имало би да се саопшти свима савезничким силама и нашој Краљевини. Влада је била прихватила тај предлог, само је тражила да таквом решењу скупштинском претходи један експозе владин о односима грчко-српским у години 1915 и 1916, до одласка краља Константина из земље. Посланик Поп, противник Венизелоса, али и противник и данашње владе, донео је био тим поводом чланак у коме је питао владу какви ће односи настати између Грчке и наше Краљевине ако Скупштина у Београду, као одговор на решење грчке Скупштине, донесе изјаву да је Грчка издала Србију. Тек после овог чланка Поповог, почели су и влада и посланици размишљати о оном чудноватом предлогу који је имао за задатак да једним законодавним решењем ослободи данашње дворске и владине кругове грчке од тешке оптужбе да су извршили издајство према Србији. Предлог није скинут са дневног реда, али је влада одлагала дискусију о њему док није пао у заборав. У штампи се грчкој, међутим, то питање још и данас расправља. Орган владин донео је ових дана саопштење, према коме се, и у нашој Краљевини, дошло до уверења да није било никаквог издајства од стране Грчке, и да Грчка није притекла у помоћ Србији просто зато што Србија није испунила услове које је уговор предвиђао.

У неколико махова тврдили су представници данашњег режима у Грчкој да је у ствари сама Србија 1914 године одустала од уговора о савезу кад је одрекла помоћ Грчкој.