Српски књижевни гласник

Грчка Тумачења Савезног Уговора са Србијом. _ 435

у њеном сукобу са Турском. Познато је да је у пролеће 1914 Грчка, узимајући у заштиту своје сународнике од гањања турских, била у намери да огласи Турској рат, и да је у томе циљу тражила од српске владе изјаву да може рачунати на помоћ српске војске на основу уговора о савезу. Србија је тада световала Грчкој да гледа да на миран начин, и уз помоћ Сила, изравна свој сукоб са Турском. У једном опширном мемоару, који носи датум 2/15 јуна 1914, српска влада изнела је озбиљне разлоге са којих је била мишљења да није моменат да се Србија и Грчка ангажују у нове ратове. И тај мемоар представљали су, и представљају, данашњи званични кругови грчки као одрицање Србије од уговора и као њено издајство. Венизелос, који је у то време био на влади, енергично је одбијао, и тада и доцније, ову оптужбу. „Баш зато, рекао је он, што је Србија сматрала себе обавезном да притекне у помоћ Грчкој, ушла је она у претресање питања са грчком владом о начину да се рат избегне и да се нове жртве и српском и грчком народу уштеде. То је био сасвим природан, лојалан разговор између два савезника пре него што се реше на последњи корак. И Грчка је успела да тада изравна свој сукоб са Турском ипак благодарећи у главном Србији, која је, и на Порти и код великих сила, изјавила да ће као савезница. стати на страну Грчке ако дође до рата.“ И то је тачно. Србија није тада одрекла своју помоћ Грчкој, него [0] је само световала да се добро размисли пре него се реши на акцију противу Турске, и у нови рат ангажује и српску и грчку снагу. Један телеграм тадашњег грчког посланика у Цариграду, датиран 4/7 јуна, каже да је изјава српског представника Великом Везиру (да ће Србија бити на страни Грчке ако дође до рата) учинила на Порти дубок утисак, и да је Велики Везир обећао одмах предузети што треба да се грчки захтеви задовоље. — Да су данашњи власници Грчке учинили 1915 године у Софији оно, што је Србија учинила 1914 у Цариграду, вероватно је да би се Бугарска размишлала да ли ће ући у акцију противу Србије или не. Али је Грчка друкчије схватала своје савезничке дужности.

У погледу тумачења тога уговора, Венизелос, као и Краљ и Генералштаб, стали су били на гледиште да је он искључиво балканске природе, да има за задатак да брани грчке и српске тековине од бугарских испада и одржава

28%