Српски књижевни гласник

436 Српски Књижевни Гласник.

равнотежу створену Букурешким миром. Сви фактори, дакле, 1914 године слагали су се у томе да напад Аустро-Угарске на Србију није могао бити повод за примену сазиз јоебег-а. У своме телеграму упућеном 12,25 јула из Минхена, где се тада бавио, Страјту, своме министру спољних послова, Венизелос каже : „резервишући наше мишљење о примени уговора о савезу у случају рата између Србије и Аустро-Угарске“. · Та је резерва лотпуно испољена у телеграму који је сутра дан, опет из Минхена, упутио он Пашићу преко свога посланика у Београду. Пашић је тражио да Грчка изјави какво ће бити њено држање ако Аустро-Угарска нападне Србију. Венизелос каже да се нада да ће се рат избећи, „али, додао је он, ако 'би по несрећи ипак дошло до рата, ми ћемо донети решење, чим се будемо упознали са свима елементима сукоба и водећи рачуна како о дефансивном карактеру. грчко-српског савеза, тако и о његовој применљивости у данашњим приликама“. Венизелос је мислио, као што се види из једног телеграма који је упутио Страјту 16/29 јула, да би се уговор српско-грчки. могао протумачити тако да Грчка остане неутрална у сукобу који би се ограничио на Србију и Аустро-Угарску. „Ако би у случају рата ограниченог између Аустро-Угарске и Србије могли да останемо неутрални, дужност нам ипак налаже да мобилишемо четрдесет хиљада људи...“ Из целокупне кореспонденције тога времена види се јасно да је Венизелос, исто тако као и краљ · Константин, сматрао да напад Аустро-Угарске Ha Србију не може да буде за Грчку повод да стане на страну своје савезнице. По мишљењу Венизелоса, такав напад треба да буде предмет проучавања у свима његовим елементима, тако да се из њих тек изведе у колико је српско-грчки уговор „применљив у данашњим приликама.“

Међутим, уговор и конвенција у томе су погледу, потпуно јасни и никаква проучавања нису била потребна. У своме првом члану уговор каже да се Србија и Грчка узајамно обвезују помоћи се свом војном снагом „у случају да једна од њих буде нападнута без изазивања од своје стране.“ А у војној конвенцији, опет у члану првом, каже се да „у случају рата између савезница и какве треће силе, ангажованог под условима који су предвиђени у уговору између Србије и Грчке, или у случају изненадног напада