Српски књижевни гласник

Грчка Тумачења Савезног Уговора са Србијом. _ 437

јачих маса (најмање две дивизије бугарске) на грчку или српску војску, Грчка и Србија обећавају једна другој војну помоћ.“

Врло је важно знати за разумевање грчке обавезе према Србији, у случају напада аустро-угарског, историју тога првога члана војне конвенције. У првобитној редакцији својој тај члан гласио је: „У случају рата између Грчке и Бугарске или између Србије и Бугарске, или у случају изненадног напада бугарског на грчку или на српску војску, Грчка и Србија обећавају једна другој војну помоћ.“ У овом члану, овако скопљеном, изложена је тенденција коју је Грчка мислила да стави у основу уговора о савезу. Тако форму-. лисан, тај члан предвиђао је само сукоб са Бугарском. Али, баш зато, Србија није хтела никако Ma пристане на ту редакцију. Из депеша које је грчки посланик у Београду упутио био Венизелосу, поводом претреса тога пројекта војне конвенције, види се јасно да су дуго била у сукобу два гледишта. Србија је тежила да уговору да општи одбранбени карактер, да заштити стање створено после балканских ратова од сваког напада, док је Грчка, немајући осим Бугарске других непријатељских суседа, мислила да савез ограничи на опасност од ње. „Србија има више држава са којима може доћи у сукоб но ми, каже Александропулос, и ми ћемо је морати помагати... док помоћ српска нама може бити од користи само у рату са Бугарском, пошто нас друге силе могу тек напасти с мора, а зато нам Србија не може бити ни од какве помоћи.“ Александропулос предлаже да се не прими нова, српска редакција првог члана конвенције, но да се остане при старој редакцији, која предвиђа само бугарску опасност. И како је Венизелос био прихватио овај савет свога посланика, а Србија опет није хтела примити прву редакцију, то је српско-грчки савез био стављен у питање. Тек пред опасношћу која је настала за Грчку доласком Данева за председника бугарске владе, примио је Венизелос српски предлог. У седници која је одржана у двору, под председништвом Краљевим, и којој су присуствовали, осим Владе, и многи други виђенији политичари, "изјавио је Венизелос да треба примити српски пројекат, кад већ Србија од тога прави питање за склапање самог уговора. Јер, додао је он, „бугарска је опасност иминентна, док је