Српски књижевни гласник

438 Бе Српски Књижевни Гласник.

међутим опасност која ће наступити за Грчку ако се обавеже да брани Србију од Аустро-Угарске удаљена. Онога дана кад Аустро-Угарска нападне Србију, Русија ће интервенисати, а то he бити почетак европског рата. Како ће тада Грчка бити принуђена да стане на страну споразумних сила, то нас наше обећање дато Србији неће много узнемиравати.“ Венизелос је дакле био свестан да се први члан конвенције, као и уговора, односи на узајамну заштиту од напада, ма са које стране он долазио. И разлог због кога је он ипак мислио да му ваља оспорити применљивост уговора под новим приликама лежи у неизвесности која је владала у томе да ли ће још когод притећи у помоћ Србији, или ће она остати усамљена према ДАустро-Угарској. У тој неизвесности, и страхујући за Грчку, Венизелос је мислио да уговор треба „прилагодити новим приликама,“ тако да Грчка одржи према Србији „благонаклону неутралност,“ као што то јавља својим телеграмом министар иностраних дела грчком посланику у Београду 20 јула (2 августа): „Краљевска Влада убеђена је, каже се ту, да испуњава сву своју дужност и као пријатељица и као савезница, доносећи решење да остане према Србији у положају врло благонаклоне неутралности.“ Као оправдање за такво решење, скроз супротно

одредбама уговора и конвенције, Венизелосова влада износи,

најпре, да би грчке трупе биле незнатна помоћ Србији противу моћне Аустро-Угарске, а, затим, да би Солун био изложен нападу од стране аустријске флоте, чиме би и Србија била лишена једне важне базе за своје снабдевање. Венизелос се у то време слагао са Краљем, да је за примену сазиз јоеб4етт5-а потребан напад Бугарске на Србију, јер се само тако задовољава „суштина уговора,“ којим се тежило одржању балканске равнотеже створене Букурешким миром. Резервишући своје мишљење о применљивости уговора у случају сукоба Србије са Аустро-Угарском, Венизелос каже, у телеграму Страјту, да не треба допустити да се утврди уверење као да би „Грчка могла да остане скрштених руку у случају напада бугарског на Србију.“ — „Такав напад могао би довести до увећавања Бугарске и могао би ставити у питање Букурешки мир, а то Грчка не би никако могла допустити.“ У телеграму упућеном Пашићу, одговарајући на питање какво би било држање Грчке у случају да Бугарска