Српски књижевни гласник

Грчка Тумачења Савезног Уговора са Србијом. _ 439

нападне Србију, Венизелос изјављује да би он „одмах предложио и Краљу и Влади да се Грчка свим силама окрене противу Бугарске у циљу да Србију ослободи сваке бугарске опасности и одржи Букурешки мир.“ Сличну изјаву даје и Венизелосов тадашњи министар иностраннх дела, Страјт, у телеграму, којим јавља грчком посланику у Београду о дефинитивном решењу грчке владе да остане у благонаклоној неутралности према Србији, „а да се држи спремна да одбије сваки напад Бугарске на њу.“ У томе своме решењу Венизелос је искрен и категоричан. Он телеграфише грчком посланику у Берлин да изјави немачкој влади да, „ако Бугарска, користећи се доласком немачких трупа, нападне Србију, Грчка не може остати равнодушна пред перспективом вероватног утамањавања њене савезнице од стране Бугарске.“ Венизелос није презао од опасности да, у томе случају, уђе у рат и са централним силама. У познатом експозеу своме у Скупштини, у септембру 1915, Венизелос је казао да ће „Грчка, у случају да Бугарска нападне Србију, стати одважно на страну своје савезнице, па ма при томе вршењу своје дужности она срела и немачке бајонете.“ И тај говор осудио је Краљ и изнудио оставку Венизелоса.

Погрешно би било из свега овога закључити да је Венизелос мислио да треба чекати да Бугарска нападне Србију па да Грчка тек онда уђе у рат. Чим су прешли први тренутци запрепашћености, и чим је интервенцијом Русије дошло до светског рата, као што је он то и предвиђао године 1913 приликом претреса пројекта о конвенцији, Венизелос је почео са савезницима преговоре за улазак Грчке у акцију уз њих. Само он није сматрао тај улазак као извршење једне обавезе према Србији, већ је мислио да је место Грчке уз западне силе, најпре, зато што им она дугује и своју независност и свој дотадашњи развитак а после, можда и више зато што је он дубоко веровао у њихову победу. За време управе Венизелоса, као и доцније, преговори које су савезничке силе са Грчком водиле да би је покренуле на рат, били су један ред погађања и поткупљивања. Силе саме никад нису пришле отворено Грчкој и тражиле од ње енергично да испуни једну обавезу према Једној њиховој савезници, већ су разговарале са њом као да уговор српско-грчки и не постоји. Значајна је у томе погледу