Српски књижевни гласник

440 Српски Књижевни Гласник.

изјава Репулиса, потпредседника владе и пријатеља Венизелосова. У своме говору, држаном у Патрасу 1916, рекао је он да је тежња Венизелосова била „да свим начинима успе да силе моле за помоћ Грчку, и да је то и постигао.“ И у томе је једна од многобројних погрешака савезничких.

По силаску Венизелоса са управе, његови наследници, у ствари личне присталице краља Константина, продужују давати изјаве према којима је напад бугарски на Србију једини али довољан разлог за улазак Грчке у рат.

Сам краљ Константин, у телеграму који је упутио преко свога посланика у Берлину цару Виљему, каже да је, крај свих својих симпатија према Немачкој и цару, он принуђен остати у неутралности, али обећава да неће дирати цареве пријатеље, грчке суседе, „док они не буду дирали локалне, чисто балканске интересе.“ Јасно је да се овај став односи на Бугаре, и да краљ Константин под дирањем балканских интереса разуме напад Бугарске на Србију и поремећивање стања створеног Букурешким миром.

Долазећи на управу после Венизелоса, Гунарис је у Скупштини дао изјаву да ће нова влада практиковати политику неутралности „у истом оном смислу у коме ју је разумевао и бивши кабинет“, и да „Грчка има апсолутну дужност да испуни своје савезничке обавезе према Србији“. У мемоару, који је упутио Краљу поводом позива сила да Грчка уђе у акцију, Страјт, који је био постао Краљев политички саветник од како га. је Венизелос одгурнуо од себе, каже: „Ја не сумњам нимало у наше обавезе према Србији у случају да је Бугарска нападне.“ Саопштавајући грчким посланицима на страни састав новог кабинета у марту 1915, после пада Венизелосовог, министар иностраних дела, Зоографос, у своме

„циркулару, тврди да је „грчка влада прожета уверењем о заједници интереса која постоји између две савезничке и пријатељске земље, и о потреби да се верно држи уговор о савезу.“ Све то опет у смислу оном у коме је и Венизелос то разумевао, да је напад бугарски услов за примену тог уговора. То схватање испољава и Гунарис, у телеграму упућеном посланицима на страни, сузбијајући гласове које је Немачка ширила, као да ће Грчка остати дефинитивно неутрална, па чак и у случају да Бугарска нападне Србију. „Напад Бугарске на Србију не може оставити Грчку инди-