Српски књижевни гласник

Грчка Тумачења Савезног Уговора са Србијом. 441

ферентном, и бугарско-турски споразум само ће још учинити да везе између нас и Србије буду чвршће“.

Сличну изјаву даје и Заимис, долазећи на владу после Венизелоса у септембру исте године. „Нова влада је у стању да изјави да ће њена политика почивати на истим основима на којима је почивала политика Грчке од почетка европског рата.“ У циркулару се само још додаје да ће Грчка, „да би боље гарантовала своје животне интересе“, остати „у стању наоружане неутралности, која ће се прилагођавати догађајима, чији ће развој нови кабинет са великом пажњом пратити.“

Треба знати да је ту „наоружану неутралност“ кабинет Заимисов наследио од Венизелоса, који је после дугих напрезања успео да од краља Константина изнуди акт о мобилизацији као одговор на мобилизацију бугарску. Циљ Венизелосов је био заиста да наоружан прати догађаје у суседству Грчке, и да, као што је у своме говору и рекао, не презајући од бајонета немачких, стане у одбрану Србије ако би је Бугарска напала. Из циркулара Заимисовог могло би се закључити да је нова влада била решена да настави ту политику.

Међутим, на супрот тих категоричких изјава, краљ Константин је, кад је требало да и делима одговори својим савезничким дужностима, стао одрицати да је напад бугарски извршен под условима које је уговор предвиђао. Када је Пашић, ослањајући се на дотадашње обећање, тражио да се Грчка изјасни за акцију у случају бугарског напада, који је био иминентан, влада краља Константина послала је сдговор који је јединствени пример умне конторсије да би се изврдала врло јасна обавеза.

Одговор каже да је савез чисто балканског карактера и да је имао у виду, крај све општности првог члана, искључиво изоловани напад Бугарске на једну од савезничких држава. Као доказ за то схватање одговор владин позива се на четврти члан војне конвенције који гласи: „У случају да је Грчка већ у сукобу са којом силом, а Бугарска нападне Србију, Грчка је ипак обавезна ићи у помоћ Србији. И обрнуто, у случају да је Србија већ у сукобу са каквом силом, она је ипак дужна помоћи Грчку ако је Бугарска нападне.“ Тај члан предвиђа најгори случај, кад је једна од савезница већ ангажована у каквом сукобу, а Бугарска нападне другу савез-